NOVI BEČEJ - ONLINE NOVI BEČEJ - ONLINE NOVI BEČEJ - ONLINE NOVI BEČEJ - ONLINE NOVI BEČEJ - ONLINE

Sakupljamo kulturno-istorijsku građu Novog Bečeja

NOVI BEČEJ - ONLINE

Svakodnevno dodajemo materijal i sajt tehnički unapređujemo

NOVI BEČEJ - ONLINE

Radimo od 2006. godine

NOVI BEČEJ - ONLINE

Do sada smo sakupili 4000 članaka...

NOVI BEČEJ - ONLINE

Uključite se i Vi, šaljite nam materijale...

NOVI BEČEJ - ONLINE

Periferija i prilaz gradu

Periferija je baš u pravom smislu reči preiferija, jer sam iako nenamerno, prema njoj tako i postupio. Naknadno sam se setio da bi, možda, za mlade naraštaje, bilo od interesa da saznaju kako su nekada izgledali ti delovi Novog Bečeja i Vranjeva.

Prilaz Novom Bečeju iz pravca Kumana bio je u pravoj liniji bez skre­tanja ulevo. Tada nije bilo kanala, pa ni mosta, koji bi iziskivao ovo današnje krivudanje na tom delu puta. Put je bio letnji, od jeseni do proleća, zbog blata skoro neprohodan. S desne strane, pri ulazu u grad, nalazile su se tri odvojene ulice, koje su se od puta pružale prema železničkoj pruzi. Te ulice su izgrađene negde dvadesetih godina ovog veka, na prostoru gde se pre toga održavao novobečejski vašar, pa su se i te ulice, iako su imale svoje nazive, zvale zajedničkim imenom Vašarište. Sve do skora, postojala je zgrada "Biletarnice" u kojoj su se izdavali pasoši, naplaćivao prostor za vašar i obavljali drugi poslovi vezani za promet na vašaru. Ta zgrada je bila druga od ugla sa desne strane Radničke ulice, posmatrano od kumanskog puta.

Od tih ulica, pa sve do kuće u ulici Lole Ribara 41, nalazio se prazan prostor - "Dudara".

S leve strane puta nalazile su se njive sve do kuća Joce i Žive Gurjanov. Na prostoru od šest, sedam jutara, koliko je bilo od kumanskog puta pa do Tise - u delu bliže gradu gajilo se povrće. Na tom prostoru su Bugari dobijali toliko povrća, da su njime zadovoljavali potrebe Novog Bečeja, a veliki deo je kolima vožen na pijace u Veliki Bečkerek (Zrenjanin) i Veliku Kikindu. Istina je da je to bila prvoklasna zemlja, ali to nije dovoljno za toliki prinos, nego su je Bugari vrlo intenzivno obrađivali: dobro đubrili stajskim dubrivom, uredno okopavali i navodnjavali. Pored negovanja ranog rasada, oni su sva­kodnevno pomoću dolapa navodnjavali: papriku, plavi patlidžan, karfiol, šparglu i drugo povrće. Kada skinu plodove najranije dospelog povrća, oni tu istu zemlju ponovo pripreme, za sadnju kupusa i kelerebe. Tako su, sa pojedinih parcela, skidah po dva roda godišnje.

Danas, prilaz od Kumana, pored asfaltiranog puta, na mestu gde su bile njive, deluje posebno lepo. Tu su izgrađene lepe porodične kuće sa puno cveća i zelenila.

Izmenio je svoj izgled i prilaz iz pravca Novog Miloševa. Taj put je bio znatno bolji, od onog što je vodio za Kumane, jer je bio sa kamenom podlo­gom - makadam. S desne strane puta, baš kao i danas, pružao se niz malih si­rotinjskih kućica od naboja sve do jevrejskog groblja, s tom razlikom da je danas najveći deo tih kuća porušen i na njihovom mestu izgrađene pristojne stambene kuće od cigala. Preko pruge, s leve strane puta, bilo je vranjevačko vašarište, a pored njega jedna ulica uglavnom malih sirotinjskih kućica, među kojima je štrčao "kaštelj". Ne znam čiji je bio i ko ga je gradio, ali od kada pamtim, zvao se Sinajtov kaštelj po imenu vlasnika. Zgrada je bila prilično velika, a možda je to nama tako izgledalo, jer je bila okružena malim ostalim kućama. Sve je oko kaštelja odskakalo od okoline. Veliko dvorište, sa visokim jelama i drugim drvećem, što je ostalim kućama nedostajalo, jer je to bilo novo naselje, a i zvalo se Novo Selo, pa je i drveće u njihovim baštama i dvorištima bilo mlado i još nisko.

Kasnije, naročito u periodu krize, tu su počele da niču ne samo nove kućice, već i čitave ulice, da bi vranjevačka opština, negde 1936. godine, iz­gradila lepu osnovnu školu. Novo Selo je preraslo u maltene manje banatsko selo.

U znatnoj meri je izmenio izgled i prilaz iz pravca Bašaida. S leve strane puta, dolazeći iz Bašaida, ispred železničke pruge bio je prazan prostor, ledi­na na kojoj su se dva puta godišnje održavali vašari. Taj prostor je inače služio za ispašu ovaca i svinja, a nešto dalje od pruge i za ispašu krava. S desne strane, ispred same rampe, nalazila se krečana Nemca Petri Georga i još dva salaša. To je sve što je bilo preko pruge.

Put od železničke stanice do grada bio je vrlo loš. To je bio najgori deo puta od Bašaida do Novog Bečeja. Na njemu su se samo još videli tragovi makadama, ali je leti bio pun prašine, a od jeseni do proleća prepun blata. Negde 1931. ih 1932. godine izgrađen je dobar makadamski put.

Preko puta groblja bila je poljana, na kojoj se nalazila vrlo trošna zgrada novobečejske klanice, na delu poljane, preko leta, počinjala je kao i u Du­dari, vršidba za bečejsku sirotinju. U jesen je od mnogih kiša ovaj prostor bio pod vodom, sve do električne centrale koja se nalazila na samom ulazu u grad.

Od ulice Svetozara Miletića, prema Tisi, vodio je letnji put za skelu, koja je prevozila zaprežna i druga vozila preko Tise. Ovaj put, od dolme do skele, popločan je granitnim kockicama 1931. godine.

S bačke strane, u blizini mesta gde pristaje skela, nalazila se čarda. To je bila velika zgrada sa salom i stolovima. Zgrada je bila pravougaonog prostora dužine petnaestak metara i širine 10-12 metara. Sećam se da je stalno bila žute boje. Ispred čarde, na desetak metara udaljenosti, nalazila se na stubovima od cigala, a pokrivena crepom, šupa koja je služila kao zaklon zaprežnim vozilima od nevremena. Uzvodno od čarde, od reke pa do nasipa, bila je poljana na kojoj su pasla stada ovaca.

Na ulazu u Novi Bečej, s početka ulice Svetozara Miletića, osim male skeledžijske kućice nije bilo drugih kuća, sve do zgrade na uglu preko puta današnje zgrade Skupštine opšine Novi Bečej. Danas se na tom prostoru nalaze četvorospratne stambene zgrade. S leve strane puta, gde se danas nalazi zgrada Opštinskog komiteta, bio je prazan prostor, na kome je 1932. godine izgrađena Vodna zadruga, danas zgrada Opštinskog komiteta. Preko puta od ove zgrade, nalazilo se Sresko načelstvo, vrlo trošna zgrada, baš onako kako i danas izgleda. Od te zgrade u pravcu velikog magazina bila je mala zgrada sreskog zatvora.

Prilaz Novom Bečeju sa Tise ili sa bačke strane uveče, kada se upale svetiljke na keju i bašti "Vojvodina", sa mnogobrojnim takode osvetljenim šlepovima, delovao je baš simpatično. Svake letnje večeri čula se muzika koja je svirala u bašti "Vojvodine", što je sa svoje strane ostavljalo vrlo prijatan utisak.

panel
4680
Članaka
panel
3294
Fotografija

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

pavle jankovic

Na koga ličim?

Jednom, baš iz čistog mira,

Izbila je prava svađa.

Na koga ja stvarno ličim,

Stao deda da nagađa.

 

„Ima moje oči”, reče.

Al' mu u reč baka skoči:

„Zar si slep kad to ne vidiš —

Da baš ima — moje oči!”

 

Tetka tada brže — bolje,

Reče da je sreća prava,

Što mi nije k’o u čike:

Lice čudno, smešna glava!

 

Vrisnu strina sva rumena:

“Laž je ovo nečuvena!”

I još da sam isti čika —

Njegova baš živa slika.

 

Mojoj mami i mom tati,

Jedino je njima lako.

Znaju da ja na njih ličim —

I da volim što je tako.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.