NOVI BEČEJ - ONLINE NOVI BEČEJ - ONLINE NOVI BEČEJ - ONLINE NOVI BEČEJ - ONLINE NOVI BEČEJ - ONLINE

Sakupljamo kulturno-istorijsku građu Novog Bečeja

NOVI BEČEJ - ONLINE

Svakodnevno dodajemo materijal i sajt tehnički unapređujemo

NOVI BEČEJ - ONLINE

Radimo od 2006. godine

NOVI BEČEJ - ONLINE

Do sada smo sakupili 4000 članaka...

NOVI BEČEJ - ONLINE

Uključite se i Vi, šaljite nam materijale...

NOVI BEČEJ - ONLINE

Šumica Gradište - biser Novog Bečeja

Zvuči malo neobično, ali je to bila istina, da nema Novobečejca, koji kada nekom želi da opiše lepotu i izgled svoga grada, da ne počne sa Tisom i Gradištem. Gradište je bila šumica gorostasnih topola i hrastova. Ime je verovatno dobila po razvalinama starog grada, čije se zidine većim delom nalaze u Tisi, a samo manji deo, kada voda opadne, izviruje iz vode.

Šumica se nalazila pored same Tise, između korita reke i nasipa koji štiti Novi Bečej od poplava. Protezala se od skele, današnjeg izlaza na Tisu iz Svetozara Miletića ulice, pa do razvalina starog grada, u dužini od jednog ki­lometra, a oko 200-250 metara širine. Najveći deo, onaj što je bliži centru Novog Bečeja, bio je pod topolom, dok je onaj deo bliže razvalinama grada, bio pod hrastom.

U srednjem delu šuma je bila raskrčena i pretvorena u slobodan pros­tor na kome se nalazili fudbalsko igralište, a nešto bliže dolmi, i igralište za tenis, koje je bilo lepo uređeno i ograđeno visokom žičanom ogradom. Odmah po ulasku u Gradište, bio je još jedan slobodan prostor opkoljen to­polama, na kome se održavao, jednom godišnje, sokolski slet za srez Novobečejski. Ovaj deo je, u vreme postojanja dva fudbalska kluba "Građanski" i "Soko", služio igračima "Sokola" za održavanje treninga.

Gradište je bilo vlasništvo veleposednika (spahije) Ivanovića. Na sredini šumice, na jednoj maloj uzvišici, nalazila se čuvareva kućica, a čuvar je bio u službi kod Ivanovića.

Fudbal je u Novom Bečeju nastao u Gradištu, jer je u neposrednoj bli­zini Tise, pa se u letnjim danima uz igru moglo u Tisi osvežiti, a i obrnuto, uz kupanje mogao se u debeloj hladovini topolovih drveta igrati fudbal, tenis i svi drugi sportovi koji su u to vreme postojali ili tek nastajali.

Mladi su voleli Gradište, jer su se u njemu pored šetnje mogli baviti sportom i raznim igrama na svežem vazduhu. Mnogi su tu doživeli i svoje prve mladalačke ljubavne uzdisaje.

Stariji su u Gradištu nalazili najbliži izlazak u mir i tišinu, uz prijatnu svežinu, koju pružaju šuma i reka Tisa. Jednom rečju, Gradište je bilo najomiljenije mesto svih Novobečejaca i Vranjevčana, jer u ono vreme nije bilo ni današnjeg parka u centru grada.

Gradište je ostavljalo nezaboravne utiske, na sve koji su dolazili u Novi Bečej, a naročito na gostujuće fudbalske ekipe. U julu i avgustu i pored najvećih pripeka, utakmice su u Gradištu održavane u hladovini.

Tridesetih godina je uz samu Tisu izgrađena, pored Gradišta, na beton­skim stubovima, kućica koja je poslednjih godina postojanja Gradišta (šuma Gradište je posečena 1948. godine) bila svlačionica za fudbalere i plivače. Zgrada je imala dve lepe sobe i prostrani hodnik duž cele kuće. I sama ova kućica bila je u skladu sa svim onim nezaboravnim što je Gradište pružalo ne samo Novobečejcima, nego i svim onima koji su makar jednom posetili Gradište, posebno u letnjem periodu.

Šta je značilo za mlade Novobečejce Gradište pokušaću da ilustrujem najsvežijim primerom. Nedavno je u Novom Bečeju održan sastanak prvih maturanata Novobečejske gimnazije i svi su oni posle pedeset i više godina, kako je ko od njih napustio Novi Bečej, sa posebnom radošću govorili i sećali se Gradišta. Sećali su se njegovih stoletnih stabala, sa raskošnim krošnjama i debelom hladovinom, sećali se mirisa bujne trave, okićene žutim cvetovima maslačka, koji su prekrivali sve prostore gde je šuma bila razredena; sećali se Gradišta, gde su, pored igranja fudbala, uživali leškareći na travi kao na tepihu, koji kod kuće većina od njih nije ni imala; sećali se izmišljenih ih preuveličanih priča i međusobnog hvalisanja. Sećali se svih milina kojima je Gradište - snagom svojih drveta, bujnim zelenilom i poljskim cvećem okićenim poljanicama, čistim vazduhom, a iznad svega svojom op­timističkom i punom radosti tišinom - raspaljivalo maštu mladog čoveka. Nije preterano tvrditi, da smo svi mi, koji smo u njemu provodili slobodne tre­nutke svoje mladosti, doživeli svoja najlepša dečja sanjarenja, a kasnije kao mladi, puni snage i zanosa, svoja najbogatija maštanja o budućnosti.

Sve što nam je Gradište pružalo bilo je toliko lepo da su skoro svi utisci ostali neizbrisivi. Otuda i sva naša razdraganost kada se približavamo mestu gde se nekada nalazilo Gradište. Svi mi kad stignemo do tog mesta zatvaramo oči i dočaravamo slike o nekadašnj oj lepoti života u Gradištu. Te slike su tako jasne i verne da se prosto pomisli da nikad ne bi trebalo otvoriti oči, jer će nas one odvesti u svu surovu stvarnost.

Gradište je posečeno 1948. godine - sa njim je posečen i deo onih najtananijih niti koje nas vezuju za Novi Bečej. Tuga za Gradištem, nas koji smo davno otišli iz Novog Bečeja, je tolika, da ne možemo da shvatimo da je ono zauvek nestalo.

Mora se - na žalost - i pored sve bolećivosti prema Gradištu, reći da je ono bilo jedan od razloga za skroman uspeh novobečejskog fudbala. Skoro svake godine Tisa je plavila Gradište i voda je u njemu ostajala od aprila do maja, a ponekad i do juna, pa su novobečejski fudbaleri zbog toga imali prilično kratku sezonu za pripremanje za utakmice u nastupajućoj takmičarskoj godini. Ljubav pak prema Gradištu nije davala ni da se pomisli, da se igralište premesti na neko drugo mesto. Bila je neprekidna bojazan, da bi na svakom drugom mestu utakmice bile slabije posećene.

Danas, kada je skoro cela obala Tise u okolini Novog Bečeja obrasla topolovim šumama, nije lako objasniti draž koju je Gradište pružalo Novobečejcima. Ali u ono vreme, pa sve do drugog svetskog rata, Gradište je bilo medu najvećim šumama, ako ne i najveća, u Severnom Banatu, te je stvar­no predstavljalo izuzetak u čitavoj okolini.

panel
4680
Članaka
panel
3294
Fotografija

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

pavle jankovic

Na koga ličim?

Jednom, baš iz čistog mira,

Izbila je prava svađa.

Na koga ja stvarno ličim,

Stao deda da nagađa.

 

„Ima moje oči”, reče.

Al' mu u reč baka skoči:

„Zar si slep kad to ne vidiš —

Da baš ima — moje oči!”

 

Tetka tada brže — bolje,

Reče da je sreća prava,

Što mi nije k’o u čike:

Lice čudno, smešna glava!

 

Vrisnu strina sva rumena:

“Laž je ovo nečuvena!”

I još da sam isti čika —

Njegova baš živa slika.

 

Mojoj mami i mom tati,

Jedino je njima lako.

Znaju da ja na njih ličim —

I da volim što je tako.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.