NOVI BEČEJ - ONLINE je volonterski sajt, osnovan 2006. godine, sa ciljem sakupljanja i prezentacije kulturno-istorijske građe Novog Bečeja. IDEJA je vrlo jednostavna: Sve što ima veze sa našim gradom pokušavamo da sakupimo i organizujemo na pregledan, pretraživ i svima dostupan način. DOBRODOŠLI su svi koji žele da se uključe i doprinesu...

Tisa je uvek bila ponos Novobečejaca i Vranjevčana

Novobečejci su bili ponosni na svoj grad, ali ne na njegov izgled, ili na snagu njegove privrede, već na njegov izvanredni položaj. Tisa protiče pored samog centra, što nije slučaj sa mnogim gradovima koji se nalaze u blizini ovako velike reke. Šumovite obale sa lepim kejom učinili su taj deo posebno privlačnim i ljupkim, pa se uveče imao utisak kao da je to neki primorski gradić. Naročito se taj utisak nameće kad se upale svetiljke na keju i letnjoj sali hotela "Vojvodina", uz mnoštvo svetiljki na šlepovima koji čekaju na uto­var, ili puni da ih brod odvuče na svoja odredišta.

Obala Tise, od današnje mlekare pa sve do Radničkog doma, služila je kao luka. Tu je bilo desetak i više šlepova koji su se punili žitaricama pa je u tom delu bilo na desetine i desetine zaprežnih vozila kojima je dovoženo žito iz Kumana, Melenaca, Beodre i Dragutinova, Bašaida, Torde, Banatske Topole i drugih mesta tog dela Banata. Tu su naravno bila, skoro neprekidno, i teška zaprežna kola novobečejske industrije: crepane Braće Bon i mlinova. Tu je bila vreva kao na vašaru, od jutra do mraka, svakog radnog dana. Zatišje nas­taje tek kad padne mrak i nedeljom.

U jesen se na obali Tise odvijala jedna posebna vrsta živosti. Pored uobičajene otpreme žitarica i druge robe, u jesen su dereglijama dovožene sveže šljive iz Srbije, iz sela u blizini Save: Ušće, Skela i dr. Tu, na obali ili u samoj deregliji šljive su prodavane na korpe od 20-25 kilograma težine. Šljive su prodavane po ceni od jedan dinar za kilogram. Međutim, i pored tako niske prodajne cene, kako je tvrdio Branko Kovačev - Bajer, od zarade pri prodaji jedne dereglije šljiva, njemu je kao prodavcu ostajala besplatno druga deregli­ja. Pored Novobečajaca, šljive su kupovali: Kumančani, Melenčani, Beodrani, Karlovčani i Bašaidci. Najveći deo tih šljiva je korišćen za kuvanje pekmeza, jer se za pekmez od šljiva nije koristio šećer koji je to u vreme bio vrlo skup. Dovoz i prodaja šljiva su se obavljah dvadesetak dana, pa je obala Tise, u to vreme, ličila na pijacu sa svom pijačnom vrevom i gužvom.

Pored rečenog o Tisi još nešto zaslužuje našu pažnju. Bila je bogata ribom, pa je zahvaljujući tome, desetak porodica živelo od ribolova.

Ulov je bio vrlo bogat. Tu je bilo svih vrsta rečne ribe - od šarana, smuđa, pa do soma, kečige i čikova. Riblja pijaca u Novom Bečeju prote­zala se od ugla pekare Mladena Nastića, današnji ugao Radničkog doma, sve do izlaza sa dolme prema maloj ladici. Na pijaci nije bilo tezgi, već se riba nalazila u specijalnim velikim plitkim košarevima ili u korpama za kukuruz. Na samoj dolmi je često, na posebnom stolu, koji je služio kao tezga, sečen veli­ki som od po nekoliko desetina kilograma. Ova riba je sečena i tako na isečene komade merena i prodavana. Oko te tezge bilo je uvek najviše sveta. Bilo je mnogo onih koji su došli da se dive veličini ribe. Tu je uvek bilo mnogo dece koja su na osnovu velikih usta soma dočaravala sebi događaje iz priča o alama, zmajevima i krokodilima.

Riba se tada prilično mnogo "trošila" i u zemljoradničkim porodica­ma. No, ipak se nije uvek mogla prodati sva koja je tog dana izneta na pijace. Preostala riba se vraćala u barke i tu u Tisi ostajala do sledećih pijaca.

Najpoznatije alaske porodice su bile braća Barna, braća Rečo i alaska zadruga, čiji su članovi bili sa vašarišta. Alaska zadruga je sa bačke strane, preko Tise u pravcu mlekare, imala svoju kolibu, jer su u tom delu Tise najčešće i lovili. Lovili su alovom, to je velika mreža čiji je jedan kraj uzetom bio vezan za drveni kočić na obali, a ostali deo se čamcem polako spuštao u Tisu u polukrugu koji je dopirao skoro do polovine reke. U čamcu je bilo šest veslača i jedan krmanoš koji je istovremeno i spuštao mrežu u vodu. Po izlasku na obalu, svi, jedan do drugog, polako izvlače mrežu približavajući se pri tome onom kraju koji je bio privezan za kočić. Blagi nagib obale u tom delu olakšavao je izvlačenje mreže jer je tu bio peščani sprud, bez ikakvog rastinja, što je bilo važno da se mreža na zakačinje i ne pocepa. Tako se to ponavljalo nekoliko puta u toku dana. Trud nije bio uzaludan, jer u mreži je uvek bilo ribe, a to je bio podsticaj za dalji lov.

Ostali novobečejski alasi lovili su na udicu "struk" od 200-250 udica, ili vrškama koje su se mogle videti u svim priobalnim delovima Tise, izuzev tamo gde je vršen utovar i istovar šlepova na pristanišnom delu. I ovaj način ri­barenja bio je plodonosan, što, između ostalog, pokazuje da su dva brata Barna, zahvaljujući ribolovu, izgradili lepe kuće i kupili najbolju zemlju u ne­posrednoj blizini Tise za vinograd. Tada su, pored ribolova, baveći se i vino­gradarstvom postigli lepe uspehe. Njihovo grožđe bilo je među kvalitetnijima u Novom Bečeju. Nisu verovatno loše prolazili ni ostali alasi, kada su ostali verni svom pozivu sve do poodmaklih godina života.

Tisa je nesumnjivo bila od neprocenjive koristi za razvoj privrede u Novom Bečeju, ali je ona zato znala, s vremena na vreme da načini ogromne štete. Skoro svake godine, kada voda nadođe, poplavi Gradište i onemogući za jedan period vremena aktivnost fudbalera i drugih sportista. Visoki vodos­taj je svake treće, četvrte godine plavio i velike površine obradivog zemljišta u Ljutovi i Libama. To su za pojedince bile velike štete, za koje Tisa, kao da želi da se izvini, svojim muljem - nanosom učini tu zemlju u narednim godina­ma plodnijom nego inače.

Znala je Tisa i druge, mnogo dragocenije žrtve da uzme. Skoro svake godine se poneki kupač utopi. Ah ono, što se desilo 11. septembra 1931. godine, predstavlja od tog doba do danas najveću nesreću.

Lep jesenji dan, početak školske godine, lađica se vraćala iz Starog Bečeja, vreme se natmurilo, a pojavili su se crni oblaci, onakvi kakvi se samo mogu predstaviti u čovečjoj mašti, teški, kao da žele da pritisnu zemlju i da sve živo na njoj unište. Nikad sličnu pojavu posle toga nisam video. Spustila se strašna kiša sa gradom, praćena olujom. Za takvu prirodnu snagu mala lađica predstavljala je u pravom smislu orahovu ljusku, sa kojom se vetar poi­gravao kako je hteo. Odneo je nasred Tise i tu je prevrnuo i potopio. Sa poto­pljenim brodićem otišlo je na dno Tise petnaestak ljudskih života. To, međutim, toj prirodnoj razbuktalosti nije bilo dovoljno, već je i one koji su pokušali da se čamcem ili plivanjem spasu, u tome onemogućila. Naravno ne sve, ali još petnaestak ljudi je našlo smrt u talasima Tise. Ukupno je tom prili­kom izgubilo živote oko tridesetak ljudi. Ovde je interesantno istaći da nijedan učenik nije nastradao, iako su to bila uglavnom deca od 11-14 godina. Svi su oni bili plivači i imali sreće da se brzo dočepaju obale. Tu tragediju je narod opevao u pesmi, a ta pesma je i danas mnogim Novobečejcima poznata, mada dobar broj njih ne zna povod njenog nastanka, "Plovila je lada i u ladi Mlađa..."

Taj crni oblak koji je potopio malu lađicu, nije se zadovoljio samo time, već je odneo mnoge krovove i mnoga drveta polomio, a grad je naneo vidne štete poljoprivrednicima. Tom prilikom je srušen i vrh tornja novobečejske pravoslavne crkve. Do tog vremena toranj je bio šiljast kao i na svim novobečejskim crkvama. Srušen je na onom delu, gde on danas ima zatupljen oblik. Na srušenom delu napravljen je završetak kubeta i na njega postavljena "jabuka" sa krstom, oblik kakav ima i danas pravoslavna crkva.

Kao što sve loše stvari i ružne događaje vreme izbriše iz sećanja, a misao nas vraća samo na lepe trenutke iz prošlosti, tako je i ova nesreća zaborav­ljena. Tisi se sve to prašta baš kao svakom mezimčetu. Ona takvu veliko­dušnost, od nas koji smo pored nje odrasli, potpuno zaslužuje. Koliko nam je lepih trenutaka pružila, koliko smo noći probdeli šetajući po njenim mirisnim obalama, koliko smo pored nje dočekali radosnih svitanja, koliko smo slušah ptičijih pesama, a koliko nam je tek pesama ona ispevala svojim umilnim tihim žuborenjem, kada u svom vremenski beskrajnom toku naiđe na neku ma i najmanju prepreku. Koliko je, na kraju, doživljeno lepih mladalačkih, a koli­ko tek pecaroških zgoda. Zato ću nastojati da još neku lepu reč kažem o Tisi.

Lepa je Tisa u proleće, kada se biljni nakit na njenim obalama obnavlja i širi miris tek procvalih vrba, a nešto kasnije i miris pokošenog sena sa dolme kojima je Tisa celim svojim tokom opasana. Sećam se kako je lepa leti, kad voda opadne, kada ona istakne svoje peščane sprudove skoro do polovine svoga korita. Teče bezšumno, voda bistra i tiha, a taman toliko hladna da nas osveži od ilinske žege. Nezaboravna mi je Tisa i s jeseni, kada se ukrasi svim lepotama raznobojnog jesenjeg lišća i mirisom vode na ribu.

Svake lepe jeseni Tisa je pružala svojim poklonicima posebna uživanja. Nizak vodostaj i tihi tok učine da voda u to vreme bude, za ravničarske reke, posebno bistra, kakvom je znaju samo oni koji su pored nje odrasli. Ima li nečeg lepšeg do naći se u to vreme u čamcu na Tisi, uživati u bogatstvu boja kojima su obučene priobalne šume? Kakvo tek zadovoljstvo pruža miris uvelog Ušća, svežina reke i cvrkut štiglica u toj neopisivoj lepoti tišine.

Očaravajuć je smiraj dana na Tisi. Raznobojno: rujno, žuto, zeleno-braon lišće obasjano poslednjim sunčevim zracima, sa raznim prelivima boja i ogledanjem u vodi daju takav utisak da čovek živi samo za ove trenutke. Teško je tada razlikovati sliku u vodi od one što pruža bogato priobalje. Stiče se utisak čas da sunce tone u Tisu i da u njoj nestaje, da bi, samo za treptaj oka, izgledalo kao da iz nje sija i da se iz nje tek pomalja. Te lepote se ne mogu opisati, ni u mislima dočarati, to treba doživeti.

Tisa je ono što je najlepše u mom detinjstvu i nosim je u svojoj duši, baš kao što primorci nose svoje more, ma koliko bio od nje udaljen. Ona je maltene presudno uticala da napišem ova sećanja.

panel
4820
Članaka

Poslednje postavljeno

21 septembar 2018
21 septembar 2018
21 septembar 2018
20 septembar 2018
19 septembar 2018
panel
3363
Fotografija

Pišite nam...