U leto 1956. godine pokazalo se da će, u stvaranju kvalitetnih vaterpolo ekipa, pored entuzijazma i želјe za takmičenjem, veliku ulogu igrati i uslovi tj. bazeni ili stajaće vode koje su imali pojedini gradovi (Kikinda, Zrenjanin, Bela Crkva, Bečej, Subotica, Senta).

Vaterpolisti Jedinstva na Tisi 1956. godine

Ova godina će se pamtiti po novom entuzijazmu i naporima da se stvori nova, podmlađena ekipa u plivanju i vaterpolu. Studenti su ranije došli iz Beograda (nisu više bili ,,brucoši“), Tisa nije bila brza i hladna, a jedan mali splav dimenzija 3x8 metara bio je spušten kod „kućice“ u „Gradištu“.

Ulogu sekretara kluba preuzeo je Ivan Jovanović, a trenerskog posla se prihvatio Milivoj Marić, koji je uz to bio i aktivan igrač.

U prvu vaterpolo ekipu uvršteni su juniori Mirolјub Matić, Zlatoje Marić (golman) i Živorad Berbakov. Iz Zrenjanina je u Jedinstvo došao, kao igrač (alternativno i golman), Petar Fa, koji je kao dobar drugar i kolega sa studija boravio preko leta kod braće Berbakov. Radi uigravanja ekipe trener je, u dogovoru sa Branislavom Milinkovim iz Bačkog Petrovog Sela, organizovao odigravanje trening utakmice. Milinkov je u to vreme već igrao i živeo u Novom Sadu, ali je hteo da pokrene aktivnosti kluba u Bačkom Petrovom Selu, odakle je poticao.

Vaterpolisti Jedinstva na Tisi 1956. godine Sa leva: Toma Zdravković (pevač), Vladimir Bugareki, Karlo Štaud, Tomislav Acković, Milivoj Marić (tehniko), Dušan Tikvić (sekretar), Marko Vukčević

Dobro se sećam tog putovanja i neobične utakmice:

- Pošto između Novog Bečeja i Bačkog Petrovog Sela nije bilo nikakvog saobraćaja, igrači su išli pešice preko„Liba" i„Medenjače", kroz atar. „Putešestvije" je trajalo oko tri i po sata uz dva-tri odmora uz bašte i njive sa paradajzom i bostanom. Poseban događaj je bio kada je Zlatoje Marić uspeo da nagovori jednog paora, koji je sa dugačkim zaprežnim kolima i malo slame pošao po bostan, da poveze 5-6 igrača par kilometara. Igrači su naizmenično izlazili i uskakali u ta kola, a najbolјe je bilo što nisu morali da nose ruksake i torbe sa opremom.

Posle prelaska Tise, skelom do Bačkog Petrovog Sela, ekipu je čekalo veliko iznenađenje, vaterpolo igralište je bilo zakačeno za dve utvrđene skele u „živoj" Tisi, na okuci gde je reka bila najbrža. Prvo poluvreme smo igrali nizvodno i dobili sa 9:0, jer domaći vaterpolisti nisu uspevali ni da doplivaju do našeg gola, a kamoli da upute koji šut. U drugom poluvremenu promenjene su strane i tada su počeli da plјušte golovi u Marićevoj mreži. Iznerviran ovakvom „igrom" posle još jednog primlјenog gola, ja sam jednom„šraubom" izbacio loptu ka sredini Tise, koja je počela opasno da je nosi nizvodno. Utakmica je prekinuta, ja sam plivao za loptom, a potom obalom je doneo do sudije, koji je sudio sa obale. Utakmica je nastavlјena, sve dok Bačkopetrovčani nisu poveli sa 10:9, kada je sudija, na radost svih prisutnih odsvirao kraj.

Posle toga smo sa domaćinima ručali odličan mađarski gulaš, da bi se ekipa opet pešice istim putem, vratila u Novi Bečej, oko ponoći.

O ovom događaju Petar Fa je godinama pričao po Zrenjaninu, jer tako nešto, u Proleteru, nikada nije doživeo.

Dobri rezultati plivača

Plivači iz Novog Bečeja bili su veoma aktivni, učestvovali su na više takmičenja, gde su zabeležili nekoliko vrhunskih rezultata.

Na kraju 1956. godine, na zvaničnoj tablici najbolјih plivača u Srbiji, našli su se i plivači Partizana iz Novog Bečeja (pod kojim imenom su nastupali).

Na 14. mestu u disciplini 1.000 metara slobodno našao se Mirolјub Matić, sa vremenom 17:18,4, a na istom 14. mestu, našla se i štafeta Partizana iz Novog Bečeja, 4x100 mešovito, sa vremenom 8:05,0, a koja je plivala u sastavu Zlatoje Marić, Živorad Berbakov, Milan Perović i Mirolјub Matić, dečaci od 15 do 17 godina.

U leto 1957. godine, ponovo je montiran „polubazen“ splav, na Tisi kod Gradišta. Sekretar kluba postao je Dušan Tikvić, a Tomislav Acković, student DIF-a, je preuzeo ulogu trenera. On je uglavnom trenirao plivačice i plivače, a sa vaterpolistima je radio kondicione treninge i tehniku loptom. Za taktiku i vođenje utakmice angažovao se Milivoj Marić, koji je u to vreme prestao sa aktivnim igranjem. Tako je ekipa opet imala upravu, stučni štab, plivače i igrače.

Vaterpolisti Jedinstva 1957. godine. Sa leva: M. Marić (tehniko), 3. Marić, M. Berbakov, V. Davidović, M. Jakšić, Ž. Berbakov, M. Gurjanov, M. Matić i T. Acković (trener)

Kod plivačica se povećao broj devojaka koje su trenirale i takmičile se: Jelka Bugarski, Marica Štefkić, Vera Stambolić, Nada Vukčević, koja je dolazila iz Beograda, gde je već više godina trenirala i koja je „rasturala” u kraul disciplinama.

Mušku plivačku ekipu činili su braća Milorad i Živorad Berbakov, Vladimir Davidović Nјora, Mirolјub Matić, Zlatoje Marić, Miroslav Jakšić, Karlo Štaud, Milan Perović, Ivan Popov, Manojlo Gurjanov je trenirao samo vaterpolo (igrao je centra) i Milorad Kiselički koji je neuporedivo više voleo treninge i igru sa loptom nego plivanje.

U pripremnom periodu, sredinom jula, na Tisi je gostovao PVK Radnički iz Kikinde, ali pošto nije bilo okretišta igrala se samo vaterpolo utakmica, u kojoj su neočekivano pobedili Novobečejci 6:5. Kikinđani su insistirali na revanšu koji je zakazan za početak avgusta na „Bonovoj banji“ u Kikindi. Ova utakmica je ostala u sećanju po nezapamćenoj vrućini, od oko 40°, a igrači Jedinstva su od željezničke stanice, koja je na jednom kraju grada, do „Bonove banje“ na drugom kraju grada, pešačili oko 5 kilometara, jedino se golman Zlatoje Marić snašao i došao sa kikindskim igračima jednim špediterom.

Radnički je pobedio sa 6:4, a rukovodstvo Jedinstva je iznajmilo jedan fijaker koji je odneo njih i sportsku opremu igrača, dok su se igrači opet vratili pešice do stanice, pa onda vozom do Novog Bečeja.

Pod uticajem “velikih” vojvođanskih klubova Proletera iz Zrenjanina, Spartaka iz Subotice, Radničkog iz Kikinde i drugih, u propozicije u okviru Plivačkog podsaveza Zrenjanina, pored plivačkih i vaterpolo takmičenja, uvedeni su i obavezni skokovi u vodu, sa tornja od 4 metra i daske 2-3 metra visine.

Vaterpolisti Jedinstva 1958. godine Sa leva: Ž. Berbakov, Perović, Šerka, Matić, Davidović, M. Berbakov (kapiten), Z. Marić

Tako je, na početku sezone, održano takmičenje u Kikindi, gde su učestvovale ekipe Radničkog iz Kikinde, Partizana iz Novog Kneževca i Jedinstva iz Novog Bečeja. Sa ekipom, u Kikindu je putovao i novi predsednik kluba, Miloš Rauški.

Kikinđani su bili nadmoćni u odnosu na protivnike i u plivanju i u vaterpolu. Jedinstvo je imalo jednu vrsnu plivačicu Nadicu Vukčević i dvojicu odličnih plivača: Mirolјuba Matića i Živorada Berbakova. Vukčevićeva je uspela da osvoji prvo mesto na 100 m kraul, dok Matić i Živorad Berbakov nisu uspeli, jer je u Radničkom plivao sjajni Mirko Heldrih Hari, koji je “pokrivao“ discipline 400 m kraul i 100 m delfin, u kojima niko u Vojvodini nije mogao da ga pobedi. Na 100 m i 200 m kraul plivao je takođe odlični Telečki iz Kikinde. Zbog toga su Novobečejci u ovim trkama zauzimali drugo mesto, dok su plivači iz Novog Kneževca bili znatno slabiji.

Neobična pobeda novobečejske štafete

U trci štafeta 4x200 metara kraul za muškarce, štafeta Jedinstva plivala je u sastavu Matić, M. Berbakov, Ž. Berbakov i V. Davidović, dok su Kikinđani imali dve štafete, a jednu Novokneževčani. Plivalo se u malom bazenu dimenzija 25x12.5 metara, a vremena su merili četvoro sudija ručnim štopericama. Posle dve izmene (Matić, M. Berbakov) plivači Jedinstva su zaostajali za prvom štafetom Radničkog skoro jednu i po dužinu bazena, a bila je skoro poravnata sa drugom štafetom Kikinđana. U trećoj izmeni Ž. Berbakov, je prestigao drugu štafetu Kikinđana i približio se prvoj njihovoj štafeti na oko 15 metara. U bazenu je vladao haos, jer su Novokneževčani zaostajali više od 75 metara, tako da su u svakoj stazi, posle okreta, plivači plivali u suprotnim pravcima.

U poslednjoj izmeni za Jedinstvo je startovao Vladimir Davidović (čija je disciplina bila leđno plivanje, a ne kraul) i već posle isplivanih 50 m zaostajao je 20 i više metara. Posle isplivanih 125 metara on je zaostajao skoro 35 metara. Međutim pošto je na tom okretu primetio da sudije ne prate pomno šta se dešava u bazenu, ubrzao je svojih 25 metara i u šprintu uleteo u cilј, teatralno udarivši rukom u zid, te mu je sudija „uštopirao“ vreme. Posle toga u cilј su stigli i plivači prve štafete Radničkog, koji nisu mogli da shvate kako ih je to pobedila ekipa Jedinstva, kada su oni sve vreme vodili. Tako su Novobečejci osvojili prvo mesto, preplivavši samo 750 metara, dok su ostali plivali 800!

Posle plivačkog dela programa ekipe su morale da odrede po dvojicu skakača, koji će skakati sa montažnog drvenog tornja i trambuline. Počelo je opšte bežanje i sakrivanje Novobečejaca, jer niko od njih nije skočio u vodu sa veće visine od startnog bloka ili sa nekog šlepa „na noge“. Na kraju su Matić i Živorad Berbakov morali da se pojave kao skakači. Obojica su sa tornja skočili „bombe“ (sa skuplјenim nogama na tur), a sa trambulina su kojekako popadali na stomak pokušavajući da izvedu „lastu“. Skakački žiri iz Zrenjanina ocenio ih je sa po dva poena svakog (ocena je bila do 10) za hrabrost i nastup, za svaki skok po jedan.

Ostali članovi ekipe su za to vreme na obali „umirali od smeha“. Posle skokova odigrana je vaterpolo utakmica između Radničkog i selekcije kikindskog i zrenjaninskog sreza, koja je bila sastavlјena od igrača Jedinstva, Partizana iz Novog Kneževca i preostalih igrača iz Kikinde.

Kikiđani su nadmoćno pobedili „reprezentaciju“ sa 12:3 (igralo se u tri dela po 10 minuta)12

Iste godine, u Senti je održano omladinsko vaterpolo prvenstvo Srbije (25. i 26. jula). Jedinstvo je bilo u vrlo jakoj grupi sa Partizanom iz Beograda, Poletom iz Sombora i Bečejom i izgubilo je sve utakmice. U finalu je prvak iz druge grupe Proleter iz Zrenjanina pobedio favorizovani Partizan, u kojem je igrao Mirko Sandić, te osvojio juniorsko prvenstvo Srbije.13

Na omladinskom prvenstvu ekipa Jedinstva igrala je u sastavu: 3. Marić, Matić, Perović, D. Popov , Ž. Berbakov, Šerka i Kiselički.


12 “Dnevnik” 18.7.1958. godine

13 “Dnevnik” 18.7.1958. godine

Posle dve relativno uspešne sezone i formiranja solidne vaterpolo ekipe, u klubu je zaklјučeno da su uslovi za trening i igranje utakmica na Tisi, u tekućoj vodi, suviše loši i da zbog toga ekipa neće moći da se nosi sa ekipama koje imaju bazene ili druge „stajaće“ vode (jezera, kanale, šlajz ili Dunavac). Zbog toga je traženo novo rešenje. Predlog za izgradnju bazena nije prihvaćen, te je pronađeno malo jezero „Banja“ pored Fabrike cigle i crepa „Polet“, koje je nastalo iskopom gline za potrebe fabrike. Ovo rešenje je ličilo na uslove koje su imali Kikinđani, jedino je jezerce bilo znatno manje.

Omladinski reprezentativci Vojvodine vozom za Makedoniju (Ohrid) Sa leva: Borivoj Ćurčić (sekretar), Bora Cvejić (prvak Jugoslavije u džudou), Milivoj Marić (trener), Dušan Tikvić (predsednik PVK Jedinstvo), Živorad Berbakov (Jedinstvo) i Srbislav Šargin (Radnički Kikinda)

Uvek orni za radne akcije, igrači su, uz pomoć prijatelјa kluba i jednog nadničara, počeli da uređuju obalu i već početkom jula montiran je onaj čuveni polusplav, koji je prethodnih godina bio na Tisi, igralište i golovi za vaterpolo. Voda je bila čista i topla, tako da su igrači lako trenirali, a Milorad Kiselički je mogao, posle treninga, da bar još pola sata šutira na gol Zlatoja Marića.

U okviru priprema za kvalifikacioni turnir za prvenstvo Srbije, na „Banji“ je odigrana prijatelјska utakmica sa PVK Bečej, koja je završena 3:3 iako je Bečej bio znatno kvalitetniji klub. Blistao je golman Zlatoje Marić, a Jedinstvo je bilo bliže pobedi, ali je Živorad Berbakov, minut pre kraja, promašio četverac.

Posle ovog susreta Jedinstvo je učestvovalo 7. jula, na turniru gradova u Bečeju, koji se igrao na bazenu između šlajzova.

Na ovom turniru Jedinstvo je zabeležilo sledeće rezultate:

Jedinstvo - Bečej 1:5

Jedinstvo - Mornar (Novi Sad) 4:4

Jedinstvo - Radnički (Kikinda) 3:4

Nastup na Ilindenskom turniru

Na kraju ovog takmičenja dogovoreno je da se na Ilindenski turnir u Makedoniji, 1. i 2. avgusta 1959. godine, na kojem je, prethodne godine, učestvovao Mornar iz Novog Sada, pošalje omladinska reprezentacija Vojvodine. Za selektora je određen trener Jedinstva, Milivoj Marić. U toku jula je u Novom Bečeju organizovano okuplјanje reprezentativaca. Iz Jedinstva odabrani su Živorad Berbakov (kapiten), Zlatoje Marić (golman), Matić i Kiselički, Kister i Dražić iz Bečeja i Šargin iz kikindskog Radničkog. Rezervni igrač (i delegat) je bio Borivoj Ćurčić iz Novog Bečeja. Na put se pošlo vozom 29. jula 1959. godine, jer je stručni štab ugovorio trening utakmicu u Svetozarevu (Jagodini).

Omladinska reprezentacija Vojvodine 1959. godine na Ilindenskom turniru u Ohridu Stoje: Ž. Berbakov (kapiten Jedinstvo), 3. Marić (Jedinstvo), M. Marić (trener), Šargin (Kikinda), Dražić (Bečej), Kister (Bečej), čuče: Ćurčić (delegat), Kiselički (Jedinstvo), Matić (Jedinstvo)

Pošto su domaćini hteli što bolјe da ugoste mladu reprezentaciju Vojvodine, nekoliko dana pre dolaska su ispraznili bazen, oprali ga i napunili čistom hladnom vodom. Kao za inat u tom periodu dani su bili kišoviti i hladni, tako da je u zakazanom terminu, 30. jula, voda imala „lepih“ 16-17 S°. Kada su naši momci skočili u ovu vodu radi rasplivavanja, izleteli su još brže iz nje i počeli da trče oko bazena, sa želјom da se u njega više ne vrate. Na insistiranje vođe puta, Dušana Tikvića, trenera i kapitena, domaćini su odložili početak utakmice za pola sata i skuvali bakrač čaja koji su doneli na bazen da bi ga igrači pili i reumin mast za zagrevanje ruku i stopala. Kada je utakmica ponovo trebala da počne igrači obe ekipe su bili u vodi, izuzev Miroljuba Matića, koga niko nije mogao da pronađe. Posle još desetak minuta traženja, vikanja i pretnji po prostorijama i oko tribina, Matić je pronađen u ženskom toaletu, gde se sakrio i drhtao od hladnoće.

Utakmica je uskoro počela, ali nevolјe nisu prestale. Najstariji igrač Jagodinaca Mile zvani „Nesvest“ se za susret zagrevao „šumadijskim čajem“, tako da je dobro mirisao na šlјivu, ali je, pored toga, na mestu centra tukao mlade Vojvođane rukama i nogama. Za vreme poluvremena igrači su se žalili da više neće da čuvaju Mileta. Rešenje je nađeno tako što je u drugom poluvremenu zaigrao kao bek Bora Cvejić iz Novog Bečeja, koji je bio druga rezerva iako dve godine stariji od omladinaca. Nјemu je vaterpolo bio drugi sport, a prevashodno je bio džudista i to apsolutni prvak Jugoslavije u teškoj kategoriji. Posle nekoliko minuta igre, nakon postignutog gola, Mile je napustio bazen uz obrazloženje „da treba da igraju mlađi igrači“, izašao je i Bora, u tim se vratio Matić i utakmica je uspešno privedena kraju.

U Ohridu je Omladinska reprezentacija Vojvodine srdačno primlјena, a i odlično igrala. Postigla je sledeće rezultate:

Omlad. reprezentacija Vojvodine – Struga 6:3

Omlad. reprezentacija Vojvodine - Rabotnički (Skoplje) 4:4

Omlad. reprezentacija Vojvodine - Ohridski branovi 3:4

Za Ohridske branove igrali su i dvojica čuvenih maratonaca Jugoslavije, Niko Nestor i Diki Bojadži. U maratonu koji je potom održan na Ohridskom jezeru, pobedio je Bojadži.

Sadržaj

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Već 10 godina se bavimo time, uporno i vredno a ipak je ostalo još mnogo toga da se uradi, mnogo posla je pred nama.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koje smatrate da bi dopunile sajt, uključite se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije na salevidak@gmail.com. Ili prosto svoje predloge, ideje, komentare kako da poboljšamo sajt iznesite Ovde

Ideju...

Za one imućnije Novobečejce koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj ove ideje, daju vetar u leđa, koji žele da budu dobrotvori, sponzori, donatori...

...stojimo na raspolaganju na broju 060 013 01 01

© 2016 Novi Bečej - Online. All Rights Reserved. Designed By SaleVidak