Značaj reke Tise za razvoj plivanja

Blagodeti reke Tise žitelјi Vranjeva i Novog Bečeja koristili su ne samo u ekonomske svrhe, nego i za razonodu i bavljenje sportom, pogotovu u letnjim mesecima.

Skela kod Novog Bečeja saobraćala je do 1977. godine

Kada su u pitanju ekonomski momenti, izgradnja i funkcionisanje pristaništa je bilo od velikog značaja za privredni razvoj Novog Bečeja. Pristanište na Tisi bilo je jedno od najznačajnijih u Kralјevini Jugoslaviji, kako u prometu žitarica, tako i u prometu putnika.

Da su promet i skladištenje žitarica bili veoma značajna delatnost svedoči Žitni magacin, koji se nalazio pored Tise, podignut između 1778. i 1780. godine, a koji je Uredbom Vlade Republike Srbije 2001. godine proglašen za spomenik kulture, kao objekat tehničke kulture i svedočanstvo nekadašnjeg načina skladištenja žita.

Rečni putnički saobraćaj bio je, takođe, veoma razvijen naročito prema Bačkoj (Starom Bečeju). Pored skele, koja je služila pre svega za prelaz zaprežnih kola prema veoma plodnim oranicama Bisernog ostrva, ali i kao značajna veza između Banata i Bačke. Plovni saobraćaj brodovima bio je veoma razvijen. Mali brodić svakodnevno je saobraćao od Novog Bečeja do Starog Bečeja i obrnuto, ali se na novobečejskom pristaništu zaustavlјala i velika lađa koja je imala svakodnevnu liniju od Titela do Segedina i obrnuto.

Da je Novi Bečej bio značajni centar u prometu žitarica i putničkog rečnog saobraćaja, u svojoj knjizi „Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju od najranijih vremena do 1941 “ na strani 209, potvrđuje i Lazar Mečkić:

Prema statističkim podacima Kralјevine Jugoslavije za 1929. godinu iz novobečejskog pristaništa otpremlјeno je 21.252 tona, iz Titela 16.375, Sente 13.772, Novog Kneževca 10.324 tone. Novobečejsko pristanište te godine je po prometu putnika bilo pri vrhu. Kroz pristanište u Starom Bečeju prošlo je 28.931 lice, u Novom Bečeju 28.380, u Titelu 11.096 i Senti 2.192 lica.2

Tisa je u letnjim mesecima bila glavno mesto za okuplјanje novobečejske omladine. Za to su postojali izuzetno povolјni uslovi, jer je na levoj obali reke Tise postojalo veliko ploveće kupatilo.

U knjizi „Pozdrav iz Novog Bečeja – Üdvözlet Törökbecséről“ (Mr Aleksandar Kasaš i Karolј Andre, izdanje Narodna biblioteka Novi Bečej, 1994) objavlјena je fotografija kupatila i tekst:

Između dva svetska rata Novobečejci su imali uredno ploveće kupatilo sa plovećim bazenima, kabinama pod klјučem i platformom za sunčanje. U vreme kupališne sezone Novobečejci su na kupalištu, čiji je vlasnik bio popularni Roža bači mogli iznajmiti čamce. Tu se uvek moglo kupiti hlano piće i sendvič.3

O izuzetno lepom i velikom plovećem kupatilu, u svojoj knjizi „Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju od najranijih vremena do 1941“, na strani 334, piše i Lazar Mečkić:

Pored svih prirodnih pogodnosti za kupanje i sunčanje, Novi Bečej je još krajem devetnaestog veka, pa sve do Drugog svetskog rata, imao lepo i veliko ploveće kupatilo na Tisi. Takvo kupatilo, što se veličine i izgleda tiče, nije imao ni Stari Bečej ni Veliki Bečkerek. Bilo je jedno od najlepših na Tisi, uklјučujući možda i kroz Mađarsku. Segedin je imao više manjih plovećih kupatila, ali novobečejsko je bilo stvarno veliko s dva protočna bazena: za muške i bazen za ženske i jednim manjim za decu.

Imajući u vidu takve pogodnosti koje je Novom Bečeju pružala reka Tisa, zatim ekonomski potencijal, sasvim je razumlјivo da su za razvoj plivanja i vaterpola, kao organizovane sportske discipline, postojali idealni uslovi.


2 Lazar Mečkić: „Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju od najranijih vremena do 1941“, Radnički dom „Jovan Veselinov Žarko“ 1989, strana 209

3 Mr Aleksandar Kasaš i Karolј Andre: „Pozdrav iz Novog Bečeja - Üdvözlet Törökbecséről”, Narodna biblioteka Novi Bečej 1994, strana 44, fotografija str. 45

Sadržaj

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.