Branislav Bata Kiselički (1919-2008.)

Priča o Branislavu Bati Kiseličkom počinje u gradu u kome se rodio, pa i kada ne kažemo ime grada, prepoznajemo ga, jer je njegova ljubav za Novi Bečej bila toliko velika i prepoznatljiva, kroz reč i kroz delo. Bili su lepi i salaši na severu Bačke, gde je otpočeo radni vek i pronašao životnog saputnika, ali nigde proleće ne miriše tako lepo kao na obali Tise.

Branislav Kiselički

Zbog toga se vratio i proveo život sa Tisom u oku i u srcu, a svake jeseni imao je samo jednu želju: da narednog leta ponovo prepliva Tisu. Opredelivši se za poziv učitelja, za koji je bio i posebno nadaren, ispunio je svoju želju da ono što zna i ume prenese mlađima. Nije to bilo samo znanje iz knjiga i nisu bili samo brojevi i formule, bio je to život pun ljubavi, poštovanja, bila je igra, pesma.

A kada je učitelj postao direktor, nije se u biti ništa izmenilo, ostala je briga za mlade, pa iz te brige niče nova škola u srcu njegovog Vranjeva, koja i danas stoji i podseća na čika Batu i njegove kolege učitelje, koji su u temelje ugradili sebe.

I pored velikih obaveza u školi i brige za porodicu, čika Bata je uvek pronalazio vreme za događanja u gradu, pa ste ga mogli pronaći na probi gradskog hora ili na sastanku Zavičajnog kluba, čiji je osnivač. Uz njegovo ime stoji Zavičajna zbirka o Josifu Marinkoviću, godine rada na prikupljanju podataka, nota i eksponata, saradnja sa porodicom velikog kompozitora, čije je ime dobila i novoizgrađena škola. I ne samo to. Na temeljima njegove ideje o zbirci rodila su se i Obzorja na Tisi, pa se opet vraćamo na misao da je Tisa bila sudbonosna u njegovom životu.

Svaki trenutak ispunjavao je korisnim radom bilo da je to čitanje, šetnja, plivanje, snimanje filmova, fotografija. Istorija ove varoši posebno ga je inspirisala, pa je tako posle dugogodišnjeg sakupljanja podataka svetlo dana ugledala jedna izuzetna knjiga o novobečejskim Jevrejima koji su stradali u drugom svetskom ratu. Nije dozvolio čika Bata da zaboravimo ni druge poznate Novobečejce poput Bogdana Čiplića, Konstantina Vukova, Lazara Mečkića, pa nas je okupljao na književnim večerima i izložbama koje je sam pripremao.

Oktobarska nagrada ove opštine dodeljena mu je u znak priznanja za rad, koji zavređuje i mnogo više. Zbog toga se Zavičajni klub Novobečejaca i Vranjevčana zalaže za štampanje knjige o novobečejskim Jevrejima u većem tiražu, a Zbirka o Josifu Marinkoviću dobila je svoje mesto u kući Vladimira Glavaša u Vranjevu. Na ovaj način Novobečejci ispunjavaju snove svog čika Bate.

 

Nastanak, razvoj i uništenje jevrejske zajednice u Novom Bečeju

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.