Tugovanka Jovana K. Borjanovića

Na kumanačkom groblјu počiva Kuzman Borjanov (1825-1913.) trgovac i gostioničar, koji je imao velikih zasluga u rasturanju prvih srpskih knjiga u drugoj polovini XIX veka i prikuplјanju prenumeranata (pretplatnika). Nјegov sin je Jovan Borjanović (Kumane 1851. - Srbobran 1925.), kompozitor svetovne i duhovne muzike i sakuplјač narodnog blaga po Bosni i Hercegovini, koje je harmonizovao i objavio pod nazivom “Bosančice”. Zanimlјivo je da je sin Jovanov dr Vojislav Borjanović (1889-1969.) jedan od prvih Srba doktora hemijskih nauka, a da su i unuci takođe doktori nauka i to: Slobodan Borjanović medicinskih, a Siniša veterinarskih nauka. Takođe mu je i jedan praunuk doktor medicinskih nauka, što je retkost u srpskom rodu. Ovde iznosimo nekrolog tugovanku oca Jovana i majke Stane za prerano umrlom ćerkom Danicom.

* * * * *

Javlјamo svim prijatelјima i poznanicima, da nam je naša premila kći, odnosno sestra, unuka i rođaka Danica J. Borjanovićeva naprasno preminula od zapalјenja mozga u Prijedoru 18. novembra (1. decembra) o. g. gde je i sahranjena 20. novembra (3. decembra) na srp. prav. groblјu, istom navršivši 18 godina svog mlađanog života.

I ako je svemogućemu Bogu bilo ugodno, da ovog našeg nevinog i čistog anđela k sebi tako rano prizove, ipak moramo, da se njegovoj volјi pokorimo i u pregolemoj tuzi našoj, da se i javno setimo svih onih udruženja, službi i pojedinaca, koji su u njenoj petodnevnoj bolesti, pri izdisaju, na mrtvačkom odru, pri pogrebu i inače, ukazali toliko čovečanske usluge i nama ucvelјenima pružali utehe i uzimali saučešća u našoj nesrećnoj tuzi i jadu. Neka milostivi Bog naknadi to svima njima samo u dobru, sreći i radosti!

U prvom redu zahvalјujemo ovim skupovima i vlastima:

1.) Srp. prav. crkvenom pjevačkom društvu “Vili”, što je grupno i sa svojom zastavom na sprovod došlo, te svoju najnoviju redovnu članicu onako tužno u crkvi, putem i na grobu opojalo.

2.) Dobrotvornoj zadruzi “Srpkinja”, koja je takođe sprovodu skupno prisustvovala, a pored toga još i sutra dan (na dan svoje slave svetog Vavedenja) na svojoj odborskoj sednici održala pomen za spas duše naše vrle pokojnice, koja je za kratko vreme svog tromesečnog boravka u Prijedoru znala steći i kod te plemenite zadruge velike simpatije.

3.) Upravi kotarske oblasti, koja je sa svim svojim činovnicima, a pod vodstvom predstojnika g. Teodora Vrge prisustvovala ukopu.

4.) Srpskoj crkvenoj opštini, što je priredila najsvečaniji ukop, računavši najnižu taksu.

5.) Predsedništvu političke općine, što je osim zajedničkog učešća pri sprovodu još i uglednu novčanu pripomoć podarilo.

6.) Srpskom pravoslavnom sveštenstvu i učitelјstvu na svečanom opelu, a naročito i g. Dušanu Zeleniki, parohu, na posmrtnoj besedi u crkvi, u kojoj je dirlјivim rečima ocrtao vrline i zasluge naše Danice kao i ovdašnje srpske krugove i pevačko društvo “Vilu”.

7.) Upravi i nastavničkom zboru narodne osnovne škole, koji korporativno i sa učenicima sprovod uveličaše, a ujedno i miomirisan venac darovaše, koga su tri učenika svečano do groba nosila.

Osim njih neka prime večnu zahvalnicu još: plemenite porodice: Teodora Vrge, Fabijana Radića, Manojla Vukića, dr. L. Bergera, Milana Obradovića, Riste Prodanovića, Riste Misite, kao i osobno: gđe: Raduminovićka, Milka Jovanovićka, Mara Radetićka i Sajdeman; gospođice: Zora Valićeva i Milica Velјkovićeva učitelјice, i gospoda: Andrija Kulier, učitelј, Simo Stojanović, sveštenik i drugi, koji su našu pokojnicu u bolovanju svesrdno dvorili i tešili, ili je pri izdisaju prihvatili, odnosno i pri ukopu i posle ovoga mnoge velike usluge prijatelјske nam ukazali.

Isto tako zahvalјujemo još i svoj onoj prijedorskoj srpskoj omladini oba pola, što je kao tužna povorka išla pored mrtvačkoga odra i uz venac ove izabrane anđeoske neveste, naše mlađane Danice.

Kao najveću utehu smatramo još i ono nesravnjeno i ogromno saučešće celokupnog stanovništva grada Prijedora, koje je bez razlike narodnosti i veroispovesti, pola, staleža i uzrasta pohitalo u nepreglednom broju na ukop naše i njihove omilјene Danice i ovu u crkvi - pri opelu - kao svoju najbližu pobožno celivalo i oplakalo.

I svim prijatelјima sa strane, koji nam pismeno svoje saučešće izjaviše kao još i porodicama T. Žveržine, K. Kojić, G. Glumca, i g. Luki Laketiću u Zemunu na ukazanoj utehi i gostoprimstvu - neka je topla naša zahvala.

I ako naposletku, ipak moramo ovde još naročito i najveću osobnu zahvalu izreći i g. univ. med. dr. L. Bergeru, gradskom lečniku, koji je založio sve svoje znanje i umenje, volјu i mar, vreme i novac, skoro reći i sam svoj život, da spase našu dragu Danicu, odnosno (pri nastupu katastrofe), da je i veštački podrži u životu bar dotle, dok joj ne bi i roditelј stigao sa dalјnog puta. Neka mu zato Bog dade obilate nagrade, jer je natprirodne sile založio bio, oko naše Danice, ne kao oko strane bolesnice, nego kao oko rođene sestrice.

* * * * *

U Zemunu i Prijedoru, 24. novembra (7. decembra) 1905. (Objavlјeno u ''Zemunskim novinama'').

U Zemunu: Jovan K. Borjanović, otac, Stana Borjanović, mati. Vojislav Borjanović, brat. Prijedor: Zorka Borjanović, sestra.

Kumani: Kuzman Borjanović, deda. Udova Lenka P. Gavrilović, rođ. Borjanović, tetka sa decom: Vojislav, Julka, Jovanka. Karlovo: ud. Draginja Borjanović, rođ. Grkinić, strina. V. Bečkerek: Branko Borjanović, brat od strica. Man. Rakovac: Damaskan (Vojin) Borjanović, brat od strica. Beograd: ud. Draga dr. Miloša Tanazevića, ujna. Milan, Branko, Ivan Tanazević, braća od ujaka.

Melenci: Nenad i Paja Tanazević ujaci sa porodicama.

Temišvar: Joca Tanasević, ujak sa porodicom.

B. Martonoš: Emilija Tanazović, tetka.