Ženidba Bate Bođe

Bata, iz milošte Bođa, bio je siromašan i neuk selјak iz Kumana. U tom mestu je rođen, a živeo je u delu sela zvanom ''Semijaj''. Većina kuća je bila pokrivena trskom, u blatnjavom sokaku i nastanjena siromašnim seoskim stanovništvom. Pred drugi svetski rat Bođa je već dočekao neoženjen tridesete godine života. Negde u zimu 1938., reše Semijajci da ga ožene. Sve je to za pohvalu, ali ovi dokoni lјudi nisu imali baš dobre namere. Bođa je bio malko kako kažu “čudan”. Jednom pristane da se ženi, drugi put se nećka. Pa dobro, ženidba nije baš bezazlena stvar. Nikad se ne zna kakvu će ti mladu sudbina dodeliti. Ali ovoga puta Semijajci reše da uzmu sudbinu u svoje ruke. Bođina ženidba je tajno pripremana, kako bi se ovako osetlјiva stvar izrodila u komediju. Da izigrava snajku prijavio se niko drugi do Velјa Ubavić, Bođin komšija, spreman za svakojake dogodovštine. U pripremi ženidbe učestvovalo je petnaestak lјudi. Svi su oni voleli Batu Bođu i želeći da se s njim našale, predložili su mu da se oženi jednom Marom “mladom iz Beodre” (današnje Novo Miloševo). Kažu, sad je prava prilika i nikad više. Provodadžije su već obavile posao, tako da će “mlada” na njegov pristanak već sutra dan doputovati vozom iz bogate Beodre. Ako on ne pristane, tu je dugogodišnji neženja Đuka, koji bi itekako pristao. Nećkao se Bođa, te nema para, te sve je na brzinu, a i mlada ko zna kakva je, ima li neku boleštinu, kako tako-lako pristaje da se uda? Kao i u pravoj svadbi, neki su ga odvraćali, ali njih je bilo malo. Mnogo je više bilo onih koji su želeli da se on ipak oženi. “Ta kako ćeš opet da dočekaš proleće, a i zemlјu da radiš sam?”. Ovo je verovatno bio najvažniji razlog i motiv da je Bođa konačno pristao na ženidbu.

Sve su Semijajci smislili. Dočekaće oni “mladu”, spremiće pečenje, vino i rakiju. Krenuše povorke sutradan, malo sa zakašnjenjem. Broj lјudi, žena i dece neprekidno je rastao i pojavlјivao se iza blago krivudave duge ulice koja je vodila pravo do železničke stanice. I ono što se u životu često dešava; svi znaju šta se u tvojoj kući zbiva samo ti ne. Tako je i sa Bođom - nije znao da je snajka lažna. Rumen i lepuškast, semijajski đilkoš, Velјa Ubavić glumio je odlično snajku. “Snajka” se iznenada pojavila iza ćoška tako da je povorka nije ni dočekala sa voza. Vešto umotana u belu venčanicu i šlajer, tako da mladoženja nije ni izbliza prepoznao svog komšiju Velјu. Na svako pitanje ''snajka'' je nešto promrlјala. Od bučne muzike i znatiželјnog naroda, Bođa je mogao “snajku” samo da pogleda a ništa da dozna o njoj. Više su svatovi pratili mladoženju nego mladoženja snajku. Kad dođoše do Bođinog dvorišta, dočeka ih i seoski gajdaš. Sve je bilo spremno za svirku i igranje u malim prostorijama kućice. Počelo je poslepodnevno veselјe do kasno u noć. I za čudo, prevara još nije otkrivena. Jutro je već svanulo, kada su “mladenci” konačno rešili da se bliže upoznaju, Bođa je odjednom prepoznao Velјu. Kad se to desilo, ostala je tajna. Najpre su provodadžije, znajući da je šali došao kraj i da je Bođa plahovite naravi, preskakali i astale samo da što pre napuste kuću. “Mladoženja” je bio toliko lјut pa je dohvatio nekakvu drvulјagu da sustigne “snajku”. U opštem metežu uspelo je i “snajki” da pobegne. Krenuvši preko bašte, naletela je na trošan zid naboja i srušila ga, ali je ipak umakla sa poderanom venčanicom. Razjareni mladoženja nije uhvatio nikog od vinovnika prevare. Svi svatovi su pobegli na bezbedno rastojanje. Preostale dobronamerne komšije su ga tešile, da će mu naći pravu snajku, i da će se osvetiti provodadžijama, kad se sve ovo stiša. Od tog događaja prošlo je mnogo godina, ali je ostala pesma:

... a popodne oko četir’ sata,

svati dođu kod Bođe na vrata.

Kako Đuka neće da se ženi,

ni da za to čuje,

evo Mara sad za Bođu tu je.

Bođa Maru pri’vatio,

pa se njome oženio.

Skupili se svati iz dva-tri sokaka,

a najviše Bođinih ortaka.

Kad je bilo oko ranog jutra,

pipka Maru Bođa oko struka.

Zavera je otkrivena,

sad je trka otpočela.

Onda Velјa zid preskočio,

a Bođa je drvo pribavio.

I Bođa je zid preskočio,

da bi ''snajku'' do’vatio,

ali Velјa brži bio,

pa mu Bođa nije presudio...

Bata Bođa se ustvari nikad nije oženio. Takva mu je sudbina, valјda bila. Velјa Ubavić je poginuo u II svetskom ratu, kao revolucionar. Mirjana Tatić-Đurđinka, bila je dete kada je videla ovu interesantnu “svadbu”. Pre dvadesetak godina nam je ispričala priču, na kraju rekavši: “Znate onda nije bilo televizije, pa su lјudi zimi morali nekako da se zabavlјaju. A taj Velјa je bio kome(n)dijaš, kao onaj Raša što glumi na televiziji”. Pre par godina (2002.), kada su Kumančani sa Pčesom*) organizovali ravničarenje do starog hrasta. U holu osnovne škole, u jednoj pauzi, gospodin Raša Popov me upita. “Jelte, pošto ste vi Kumančan, imate li pojma ko je bio Velјa Ubavić”. Moj odgovor je bio naravno potvrdan. “E, vid’te, pitam vas zbog toga što je Velјa bio moj ujak, i moja je majka od Ubavića” reče Raša Popov. Svima je sada bilo jasno što i Raša ima ujakovih crta.


Kazivači: Mirjana (Đurđinka) Letić, rođena Tatić iz Kumana.

Bata Berić, električar, koji je živeo u kumanačkom Semijaju.

*) PČESA - ''Proleće na čenejskim salašima'' - Društvo za negovanje kulturno umetničkih tradicija Vojvodine.