Priredili: Duško Letić, Branka Tubić, Duško Odžić, Tanja Brusin i Marina Mučalov

Folklor je uopšteno ime za umetnost koja, u ustalјenim tradicionalnim oblicima, živi u narodu. Dug razvojni put decenijama, pa i vekovima uticao je na prenošenje originalnosti narodnih tvorevina. U Kumanu je ovo karakteristično, naročito posle 2. Sv. rata, ali ga je bilo i pre toga. Čak šta više, bilo je veoma razvijeno crkveno-horsko pevanje, pozorišne grupe i tamburaški orkestri. Nažalost, malo je dokumentovanih podataka ostalo do danas. Prvu opširniju studiju uradio je Milan Varadinac u knjizi o sportu i kulturi [xx]. Narodna kola danas i ona od pre pedeset godina, iako sa istim imenima i nazivima, razlikuju se. Narodni duh, najsnažniji pokretač svih ideja u umetnosti, nikada ne miruje. Narod obavezno i uvek stvara svoju umetnost, sa svojom etikom i posebnom karakteristikom. Proučavajući folklor stručnjaci rekonstruišu duhovnu vrednost i kulturnu prošlost naroda. Muzički folklor prenosi se predanjem i pomaže nam da upoznamo narodno stvaralaštvo prošlih epoha.

Od severa prema jugu, prvo na analizu dolazi panonsko područje. Panonska ravnica je prostrana, otvorena u svim pravcima, te je zbog toga bila megdan stalnih kretanja stanovništva. Tu su se odigravale značajne etničke i kulturne promene. Dolazilo je do uzajamnih uticaja i kulturnih prožimanja.

U sklopu šireg panonskog regiona nalazi se Banat u celini. Pošto je Vojvodina ravnica, njene igre imaju karakter ravničarskih i zemlјoradničkih igara. Način igranja je vedar, a igralo se lakim i sitnim koracima, bez mnogo odvajanja od zemlјe. Ovo dolazi do izražaja u igranju žena. Igranje muškaraca ne izlazi iz opšteg stila, ali se ističe mnogim ukrasnim koracima i improvizacijama. Ovo je bilo vidlјivo naročito u nadigravanju. Igranje je uglavnom bilo grupno, dok je kod nadigravanja dolazilo do samostalnih isticanja. Gornji deo tela igrača bio je miran, dok su noge imrovizovale najrazličitije pokrete. Vešti igrači su igrali sa punom čašom na glavi. Srpske narodne igre u Vojvodini su se izvodile u raznovrsnim oblicima, ali je najrasprostanjenije bilo kolo. Posle kola bi dolazile u dvoje [xx], a zatim igre sa više igrača. Što se tiče muzičke pratnje, preovlađuje orkestarsko sviranje i to uglavnom tamburaški orkestriranje. U negovanju baštine kumanačkog folklora bile su zastuplјenje igre raznih etničkih sastava. Jedna od karakterističnih igara je mađarac, a pored njega bilo je i solo igara, pretežno muške, kao što su numera i španac. Tu su karakteristične i igre i van granica Republike Srbije. U svakom slučaju, cilј ove knjige je da vizuelno predoči neke fragmente iz života i rada kumanačkog folklora, bez pretenzija na opširnost.

 

29. febr. 2019. Autori