Sve će to narod (valjda) shvatiti

Obavezna literatura, u osnovnoj školi beše "Sve će to narod pozlatiti"....

Plakao sam, čitajući, kako o obogalјenim junacima Prelaska preko Albanije, stanovnicima ostrva Vido i Bizerte, junacima iz rovova kod Soluna i radosnim oslobodiocima južnoslovenskih krajeva, u trenutku, kada su nemoćni, država ne brine, već o tome mora, da vodi računa, narod, koji će sve to pozlatiti....

„Krvavi, beskrupulozni, kralj i njegov režim", nije brinuo o svom narodu, o svojoj vojsci, o svojim junacima.... učili nas.

Putovao sam 1977. u Moskvu.

Na Surčinskom aerodromu, zapazo sam jedan stariji bračni par. Gospođa se isticala glasnim govorom, a gospodin, je dostojanstveno i ćutlјivo trpeo njena naređenja, pošalice, primedbe... Kada smo došli do vrata čekaonice, obavestili su nas da smo dužni da platimo aerodromsku taksu. Svi smo bespogovorno pripremili traženu sumu novca i čekali na ukrcavanje. U ruci je držo novac i onaj gospodin, i pružio ga je devojci na šalteru.

Uradi je to nevoljno, rekao bih sa velikom dozom sete, čak tuge, i suzom koja je napunila oko.

Supruga plaća svoju taksu i na glas psuje državu i rukovodstvo, pitajući se: "odakle im obraza da to i od njenog supruga traže".

U avionu sam "slučajno" seo kraj tog gospodina. Supruga ga je oslovalјavala sa Drakče (verovatno od Dragoljub) i to je sve što sam, do tada, znao o tom, verovao sam, čoveku sa zanimljivom životnom pričom, koju sam želeo da saznam.

Tokom leta saznao sam, da je gospodin Drakče, do penzije, bio pilot u JAT-u. Sa mnogo biranih reči, uz puno pauza između rečenica, ispričao mi je, da je pre drugog rata, a i posle dolaska iz zaroblјeništva, bio i vojni pilot. Toliko od njega.

Tek mi je njegova supruga, na sebi svojstven način, sa puno vike i gestikuliranja, ispričala da je njen Drakče sa svojim drugovima 6. aprila 1941. branio nebo nad Beogradom. Obaran je više puta, ali se svaki put vraćao na aerodrom i ponovo poletao, hitajući rojevima nemačkih aviona. Poslednji put, kada je poleteo već je imao slomlјenu nogu. Tako ranjenog su ga i uhvatili i internirali u logor.

Gospodin Drakče je, videvši ushićenje i zaprepašćenost u mojim očima, odmahnuo rukom i kratko prokomentarisao: “Bilo ih je mnogo više od nas, a naši avioni su bili i slabije tehnički opremljeni... srce može protiv čelika,... jedno vreme,... ali ne u beskraj..."

Ovih dana gledam emisije i dokumentarne filmove o našim novim junacima neba, koji su poletali da bi bili mete NATO "anđelima".

Slušam "zvanična obrazloženja", a kao da ponovo čujem one kratke, isprekidane, rečenice gospodina Drakčeta: "Avioni su nam bili tehnički slabije opremlјeni, neispravni, bilo ih je neuporedivo više... Drugovi koje sa setom pominju "izvršili su svoj ratni zadatak"- ubijeni su boreći se sa nadmoćnijim svemircima. Poletali su svesni da idu u smrt...

Danas su, ovi preživeli, van vojske. Mladi, iskusni, prekaljeni, sa velikom manom - nije im bilo prijatno kada su "bratski NATO" avioni došli u „prijateljsku posetu" Batajnici.

Isti oni koji su je besomučno bombardovali, i istoj onoj koju su oni, onako "lako naoružani" branili.

Sada su pekar, cvećar, trener tenisera .... doškovali ih, jer je iz programa, po kojem su oni učili izbačeno nekoliko predmeta. Kao za inat, baš iz njih oni su imali najbolјe ocene, kako iz teorijskog tako i iz praktičnog dela.

Izbacili su: hrabrost, ljubav prema otadžbini, ljubav prema svom narodu, rodoljublje, neustrašivost...

Stvarno, zbog čega bi izučavali i polagali te predmete, koji danas nikome ne trebaju?

Danas se izučavaju drugačiji prepisani i izdiktirani programi. Programi „HLEBA   I IGARA".

Kako se sve ponavlja, verujem da će i današnji, kada budu “bivši", morati da plaćaju aerodromsku taksu, živeće kao podstanari, jer njima i ne trebaju stanovi, njihov stan je nebo. Oni žive u oblacima...

Ni kralj, ni narod, to neće pozlatiti, valjda će sve to (barem) SHVATITI.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.