Sudbina jedne Zadruge u eri Zadruge

(ili da li su Zavodi za zaštitu - ustanove od poverenja?)

U Novi Bečej, lepu varoš na obali Tise, odem par puta godišnje, kod svoje rodbine. Imam tamo i par dobrih drugara, sa kojima se čujem povremeno, kad stignem, u ovo ludo i brzo vreme. Međutim, kada sam u decembru 2019. prošpartao Vranjevom imao sam šta i da vidim: upravna zgrada vranjevačke zadruge se ruši. Sama od sebe, ili...? Gledam građevinu i pitam se. Pitam meštane, prolaznike. Niko ne zna da kaže šta se tu tačno zbiva, izuzev jednog – da zgrada NIJE počela da se ruši sama od sebe, od trošnosti ili nekom nezgodom.

Mesec-dva kasnije šalje mi rođak sliku, a ima šta i da vidim: ruše i drugi deo zgrade, ogroman stari mlin!

Da ne trošim reči, i vreme čitaocima, na kukanje nad našim nepismenim narodom, ili osionim gazdačkim ponašanjem ljudi koji gaze sve pred sobom, to su nažalost stare i svima poznate priče.

Dajte da se ovde prokomentariše nešto drugo. Ranije sam se interesovao za istorijat ovog malog mesta, a i svaka neuka luda može da zaključi koja je to privredna grana oduvek bila najzastupljenija u ovim krajevima, da bi došao do zaključka - da je to poljoprivreda. I sad, da ljudi ovde imaju iole mozga, volje i malo manje potrebe da kradu, oni bi od te divne zgrade napravili muzej, vizitorski centar, turističku atrakciju i još sto čuda, kao spomenik zemljoradnji u ovim krajevima, ali... ma, i to nije ništa novo.

Nego, zna se i da je ova građevina bila pod zaštitom države. Ko god uzme i pročita malo Zakon o kulturnim dobrima shvatiće da i građevine pod takozvanom prethodnom zaštitom, koji status je uživala ova građevina, moraju imati istovetan tretman kao i građevine pod trajnom zaštitom, tačnije proglašena kulturna dobra, kao što su crkve, Arača, itd. Isti zakon važi za oba!

Zašto i kako ni država ni privatik, ni kome god da je zgrada pripadala ili pripada, nisu o ovoj zgradi vodili računa, prema Zakonu, to ostaje nejasno.

ZadrugaTakođe, kažu mi ljudi Izvranjeva da Zavod nije proglasio građevinu za kulturno dobro jer je istekao taj neki zakonski period i kao „zgrada je bila trošna“?

Da li je zgrada bila trošna baš toliko...? I zar Zavodima za zaštitu spomenika kulture nije bitno da se ipak potrude i prikupe potrebnu dokumentaciju, i spasu zgradu od propasti? Pa čemu onda takve ustanove služe!

Dragi moji Banaćani, volim vas, i ja sam pomalo vaš. Ali ne da ste glupavi, a usput i pokvareni, nego vam nema ravna u svetu – a znam jer sam putovao, i to mnogo.

Da Zavod ne zaštiti spomenik kulture, to retko gde ima. Da vlasnik kulturnog dobra dozvoli da dobro propadne i još ga posle i poruši, e toga ima. A znate gde – ta kod vas u Banatu!

Ne bih se više zadržavao na problematici koja ne treba da je moja, nego na prvom mestu vaša, lokalna.

A ako vam baš nije palo na pamet, sve navedeno se da lepo, uredno i zakonski proveriti. Postoji nešto što se zove Informacije od javnog značaja, dokumentacija tog istog Zavoda, dinamika kojom su odluke donošene. Zatim postoje Agencije za korupciju, Javno tužilaštvo, čitavi mehanizmi za građane koji žele da žive dostojanstveno u svojoj zemlji i znaju istinu. Postoje naravno i peticije i protesti, međutim da se ne lažemo, kad je kod vas bio neki protest?

Da se razumemo, ovo nema mnogo veze sa vladajućom elitom, u smislu da ni prethodni nisu bili bolji, tj. istorija se izgleda iznova ponavlja. Ovo se ladno moglo desiti i pre ovih, nije reč o tome. Reč je na prvom mestu o nepopravljivoj bahatosti i potkupljivosti, koja je prisutna od kad je i Vranjeva, i kod starih i kod mladih, ali narod i dalje neće da se opismeni i trgne, čak ni sada u 2020. godini. Jer je lakše otići, skrenuti glavu, i jesti se izunutra pred nepravdom.

Ajde što su stradale i druge lepe zgrade na ovim prostorima, ne znam, npr... jevrejska sinagoga. Normalnom čoveku je sigurno bilo žao da gleda kako nestaje takva građevina, bez obzira da li je Jevrejin ili hrišćanin.

Ali to je nestalo u vihoru, ni manje ni više, nego Drugog svetskog rata! Nisam upoznat sa time da trenutno u Banatu bukti svetski rat i zgrade nestaju?

ZadrugaZgrade se ne ruše tek tako, naročito ako je neko stručan (Zavod) nekada tu zgradu prvo i zaštitio. Za to je morao postojati osnov, a neke kategorije nisu promenljive: ne može zgrada koja je par godina ranije proglašena bitnom zbog istorije, kulture, ne znam čega, da to više nije. A vlasnik zgrade je dužan da spreči propadanje, objekta koji je evidentiran kao potencijalno dobro, i dakle kako onda može takav objekat da navodno propadne?

I kako da je sve u Vranjevu i Novom Bečeju pod zaštitom, izuzev ovog primera?

I čije će sad to da bude? I gde ide građevinski materijal?

E pa, mene to pravo da vam kažem ne zanima mnogo. Ja ću naleto, kao i inače, doći zbog Tise.

A vama ostavljam da verujete institucijama u ovoj državi, jer u Zavodima radi fin i školovan svet. Stručnjaci. Oni nisu potkupljivi, taman posla. Svi ginu za umetnost i kulturu, pa valjda su zato to i studirali.

No, da se lepo pozdravimo i nastavimo da živimo u blaženim talasima panonskog žita (koje puni tuđe magacine). Ja ću tamo kod mene da se bavim lokalnim lopovlukom, ali šta da se radi... jer oni koji ruše sve i svačije, bilo mlin u nebitnom Vranjevu, bilo park u kvartu od 20.000 stanovnika..

Oni #valjdanećedu opet, a mi taman posla da se uzbuđujemo.

Jer zna se kojoj Zadruzi se danas daje prioritet. A ova porušena zgrada nije postala spomenik kulture, nego spomenik nečemu drugom. A to drugo ne zastareva ;)

 

Mića sa Banovog brda

 

Vidi još: Sto godina zadrugarstva u Novom Bečeju

Da li ste znali...

da je u SRC „Jedinstvo“održano finale Kupa Jugoslavije za košarkašice 14.februara 1988. godine?

O gradu