Palom Borcu

- 17. 4. 1941. godine nemačka vojska ušla …

- 2. 10. 1944. godine oslobođeno …

- 1. juna 1952. godine otkriven spomenik palim borcima

Par godina ranije crv nacizma je nagrizao jabuku.

Nešto što svaka religija ovog sveta prepoznaje jedino kao Đavola se počelo širiti svetom. Iako ateista, nemam bolji izraz za to.

Svet je gorio, stubovi dima su se širili a vatre gorele na sve strane. Gorele su knjige, ljudi, umetnička dela, porodice, deca, majke… Krali su se zlatni zubi, čupali ljudima iz čeljusti…

Mnogi su se usrali, pa i kukavičluk je ljudska osobina, zar ne?

Ali mnogi nisu!

A jedan od tih, što se nisu usrali, koji nisu pristali na potpuno uništenje svega humanog je Pali Borac.

Strelјanje i vešanje rodolјuba 19. septembra 1941. god. u PetrovgraduBranio je opstanak Čoveka, božijeg ako tako baš hoćete, branio je sebe, svoje, svog komšiju, dete od Đavola u galopu.

Pali Borac je branio nas! Pali Borac nas je odbranio i zato danas imate to što najviše volite, nekom je dete, nekom dvoje, nekom knjigu, nekom pesmu… Pali borac je pao da bi mi mogli to da imamo. U nekoj bari, jarku, reci, ostao je da umire sam i verovatno mislio o nečemu

Pali Borac je podnosio nepodnošnjive patnje zbog nas, izgubio je svoje dete ili ga nikad nije imao, zbog nas. Izgubio porodicu, i sve privilegije mladog čoveka da bi danas njegovi “vršnjaci” mogli da sede po baštama kafića i drkaju telefone otkrivajuć svetske zavere.

Pali Borac se smrzavao, gladovao, suočavao se sa strašnim malodušjem, doživljavao nadljudske patnje znajući da ako ne pobedi, niko od nas danas neće postojati!

Palog Borca je jedino to održavalo u životu i davalo mu snage da juriša, znao je da od njega neće ostati ništa ali je dao sebe da bi mi postojali.

Pali Borac je sada kruti spomenik, okamenjeni. Njega su podigli Ljudi, iz zahvalnosti, jer su preživeli zato što on nije. On je simbol našeg postojanja koji treba da nas potseća da se moramo boriti za svoje živote i Slobodu

Palog Borca žele ponovo da ruše, njegovi unuci sa lepim patikama, trenerkama i kravatama skupim ili jeftinim, šta je odvratnije ne znam.

Hoće da ga sruše mučki, u tišini, pod okriljem noći da ih ne potseća na kukavičluk koji je onomad bio ljudski.

On se više ne može boriti, ne može uzvratiti kukavicama, i boli ga kurac.

I ako treba, ponovo će pasti, za nas, zbog nas! Ako dozvolimo to.

 

Mogu ti obećati samo jedno: U zaborav nećeš!

 

P.S. ni tvoji rušitelji

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je pored toga što su železnički i drumski saobraćaj umanjili značaj Novog Bečeja u prometu žitaricama, on je ipak ostao sve do Drugog svetskog rata najprometnije pristanište na Tisi u Jugoslaviji.