Mala lađica

Poslednje putovanje lađice koja je prevozila putnike između Novog i starog Bečeja

Tisa – nekadašnja panonska lepotica, koja i danas pored sve zagađenosti njene vode, ipak ima svoju draž, često je u prošlosti pokazivala svoju ćud, posebno u «saradnji» sa Eolom bogom vetrova. Kraj leta znao je u Potisju biti završen raznim nepogodama, ali je 12. septembar 1931. zabeležen kao jedan od najtragičnijih događaja na reci u blizini naše varoši.

Toga dana lađica, pod imenom «Stari Bečej», krenula je u četrnaest časova iz starobečejskog pristaništa sa 28 putnika, među kojima je bilo i đaka Novobečejaca.

Brodom je upravljao (čuveni i legendarni, sada već pokojni, čika Mlađa). Negde četiri kilometara nizvodno, crni olujni oblaci nadvili su se nad Tisom i otpočelo je nezapamćeno nevreme praćeno kišom i gradom.

Odjednom lađica duga 22, a široka 3 metra, koja je mogla da primi 122 putnika, izgledala je u nevremenu kao orahova ljuska koju su bočni vetar i veliki talasi nagnuli na desnu stranu. Voda je počela da nadire u unutrašnjost broda, motor je prestao sa radom, a putnici su počeli da ga napuštaju. Neplivači su pokušavali da se spasu pomoćnim čamcem, ali se on od preopterećenja i velikih talasa prevrnuo.

Prema priči Žike Kugina, koju je zabeležio učitelj Žarko Čiplić u Jugoslovenskom dnevniku «talasi su bili preko dva metra, a spasavanje je otpočelo tek kada je lađica bila nekih 15 santimetara pod vodom. Ubrzo lađica je potonula, a za trinaest putnika bilo je to poslednje putovanje. Bili su to: Milosava Marčić, načelnica sokolskog društva N.Bečej – Vranjevo, sestre Branković Marija i Vukosava iz Vranjeva, torbari iz Imotskog, Josif Ledić i Mijo Đaja, piljarice iz Vranjeva Julija Palašti, ruska emigrantkinja Natalija Polovceva, majka troje dece, trgovački putnik Aleksandar Tanasijević, brodski momak Đura Žarković, bračni par Molnar Jožef i Klara iz Novog Bečeja, te Mariška Tot i Marko Smiljkić.

Mada je Mladen Krstonošić ispoljio veliko umeće i hrabrost, spasivši troje dece, bio je zajedno sa mašinistom Vinkom Virtom i vlasnicima broda Lajošem Ačom i Ivanom Molnarem optužen za ovu veliku tragediju». Zahvaljujući advokatu Milanu Matiću i svedočenju, pre svega trgovca Leopolda Veljače, koji je bio na brodu i koji je tvrdio da su brodari učinili sve što je bilo u njihovoj moći, svi pa i Mlađa bili su oslobođeni optužbe. Vlasnike je vađenje potonulog broda stajalo 47.500 dinara, a u međuvremenu putnički saobraćaj između dva Bečeja obavljala je «Minerva», u koju su putnici sa nepoverenjem i strahom ulazili što je nagnalo Rečnu plovidbu da u saobraćaj pusti veliki i moderni parobrod «Cetinje», koji je samo kraće vreme, iz finansijskih i drugih razloga, saobraćao između ova dva naselja.

Pišite nam...