Sredoje Baračkov – Gadža

Sredoje Baračkov – Gadža

Svojim odnosom prema igri i ponašanju prema drugovima u timu bio je mnogo sličan Aci Beljucu. Samopregoran i uporan igrač. Možda je, zbog svoje mladosti bio nešto ambiciozniji od Lale, pa se zbog toga sekirao ako mu neki potez ne uspe i zbog toga dovede svog suigrača u položaj, da ovaj »vadi kestenje iz vatre«. Bio je neumoran, skroman i pošten igrač.

Nije Gadžu krasila samo vrednoća i upornost u igri, već je on raspolagao jednom solidnom fudbalskom veštinom, što mu je obezbeđivalo stalno mesto u halfliniji Zvezde i kada je ekipa bila prepuna najboljih igrača Kikinde i Pančeva.

Njegovu odanost klubu ilustruje jedan nesvakidašnji podvig. Na utakmicu u Senti 1945. godine, on je biciklom prevalio put Novi Bečej — Senta (preko 50 kilometara) samo da bi stigao pre početka utakmice, jer je ekipa dan ranije otišla sa devet igrača. Stigao je na vreme, baš kada su ekipe izlazile na teren da bi utakmica počela. U tom trenutku su stigli on i Bora Kovačev biciklima i odmah se uključili u igru i bili među najboljima u timu Novobečejaca.

Kao čovek, bio je vredan i skroman. Uživao je velike simpatije svih radnika, kao slovoslagač u štampariji. U privatnom životu kao veseljak (svirao je na harmonici) bio je omiljen i rado priman u društvo.

Svoju igračku karijeru započeo je u dečjem klubu Banat u Novom Bečeju, a 1936. godine po rasformiranju Banata, prelazi u Zvezdu, gde ostaje sve do završetka svoje fudbalske karijere 1947. godine.

Iako je po prirodi bio osetljiv i na momente eksplozivan, Sredoje je, zahvaljujući svojoj dobroćudnoj prirodi, i na terenu bio izuzetno pošten i korektan. Ako je nekad i učinio pogrešan potez prema protivničkom igraču, on je uvek smogao snage da prizna svoju grešku i da se protivničkom igraču sa svom iskrenošću izvine i opravda.

Gadža je bio veliki drug i neumorni veseljak, a uz to retko pošten kao čovek i kao takav bio omiljen i ostao u najlepšoj uspomeni svih Novobečejaca.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da je stari Vatrogasni Dom i vatrogasni  toranj visok petnaestak metara, srušen 1967. godine da bi se na njegovom mestu izgradio Narodni univerzitet?