Gostovanje Beogradskog sport kluba

U teškim uslovima ekonomske krize, i to u godini kada se ona ispoljava sa najvećom oštrinom, novobečejski sportski entuzijasti — ili bi možda još više odgovarao izraz — fanatici, 1932. godine organizuju pravi fudbalski spektakl, dovode u N. B višestrukog prvaka države BSK-u.

Treba naglasiti da od 1931. pa sve do 1934. godine ni većim banatskim gradovima od Novog Bečeja nije polazilo za rukom, niti su imali takvih ambicija, da u to vreme pozovu u goste Beogradski sport klub, ili Jugoslaviju. Pored visokih troškova prevoza i boravka, ovi klubovi su tražili u gotovu — prilično visoku cenu za svoj nastup.

Koliko je to bilo teško vreme za fudbal, pored onog što je već istaknuto, ilustruje i činjenica da se u okolnim gradovima rasformiralo nekoliko klubova. Tako su u Velikom Bečkereku likvidirali Orao i Jedinstvo, u Kikindi Radnički a Slaven i Srbija se fuzionisali u Slogu. U Starom Bečeju je još 1931. prestao sa radom Tesla, a 1933. godine i Jadran. Prihodi sa utakmica nisu pokrivali ni na j minimalni je troškove, a drugi izvori su potpuno presahli te i pored svih nastojanja njihovih uprava i igrača nije bilo drugog izlaza, do raspuštanja kluba.

U Novom Bečeju su se održavale fudbalske utakmice iako je prihod od jedne utakmice, bez odbitka rashoda, bio bi dovoljan da se nije bilo dovoljno da se plati putni trošak gostima i državna taksa za prodate ulaznice, a bez dinara u kasi klub nije imao nikakvu sigurnost da će moći nastaviti sa radom još koji mesec. Iako su prohtevi igrača bili najskromniji, samo da mogu da treniraju i s vremena na vreme da se iskažu na po kojoj utakmici u toku godine, održavanje kluba je ipak bilo jako teško. Oprema: dresovi, cipele i drugo bila je vrlo skupa, pa se zato jedna oprema koristila do svog »poslednjeg daha«. Prihod od jedne utakmice, bez odbitka rashoda, bio bi dovoljan da se kupe štuone (sportske čarape) za jedanaest igrača, ili jedan par fudbalskih cipela (kopačke).

Sve ovo govori o velikoj hrabrosti Uprave Jedinstva pri zaključivanju gostovanja Beogradskog sport kluba u Novom Bečeju. Pa ipak utakmica je zakazana i odigrana, a Jedinstvo je i posle toga nastavilo sa radom.

Za ovu utakmicu su štampani veliki plakati, koji su pored Novog Bečeja bili istaknuti i u obližnjim mestima: Starom Bečeju, Kumanu, Melencima i Dragutinovu, kako bi se obezbedila što veća poseta. Na drugoj strani, činjeni su napori da se izdaci svedu na najmanju meru, a da pri tome gostujuća ekipa, pa i sama utakmica ne trpe. U tom cilju, između ostalog, traženo je od Velikobečkerečkog podsaveza da ne delegira saveznog sudiju za vođenje ove utalkmice, već da to bude neki od sudijskih kandidata, ili će sam klub angažovati saveznog sudiju iz Starog Bečeja koji će sc odreći svih naknada za suđenje.

Broj 11./1932.

13. VIII. 1932. NOVI BEČEJ

VELIKOBEČKEREČKOM NOGOMETNOM POTSAVEZU

VEL. BEČKEREK

Čast nam je prijaviti Naslovu da će mo odigrati prijateljsku utakmicu sa Beogradskim sport klubom (rezervom) na dan 21 avgusta t. g. na našem  igralištu.

Pošto su troškovi oko sklapanja ove utakmice veliki, to učtivo molim, da nas Naslov oslobodi saveznog sudije za suđene iste utakmice, te da odredi jednog sudijskog kandidata koji su prijavljeni Naslovu dopisom ovog kluba br. 8 od 25. VII t. g.

Ukoliko Naslov nemože ovoj našoj zamolbi u susret izaći, to molimo da nam se dozvoli sudiju doneti iz Subotičkog nogometnog potsaveza. t. j. iz Starog Bečeja koji će doći samo za putni trošak, što iznosi 20. dinara, jer su nam režije za ovu utakmicu vrlo velike, te nam nije moguće platiti i sudijsku taksu i dnevnicu.

U nadi povoljnog rešenja ostajemo sa sportskim pozdravom.

Za sekretara, Rad. Kiselički

p. Pretsednik, Matejić Milan

Utakmica je odigrana 21. avgusta 1932. godine. Beogradski sport klub je nastupio sa svojim rezervnim timom, a Jedinstvo u sastavu: na golu Veselin Josimović — Šulja, bekovi: Laza Lazić i Bora Kovačev, half linija: Stoja Jovanović, Branko Rajić i Šandor Čanji, a u foru Duško Glavaški, Zlata Milovančev, Toša Pinćin, Boža Trećak i Voja Krstonošić. Rezultat je bio 9:1 u korist BSK.

Dok je Jedinstvo imalo snage igrači su se uspešno borili sa znatno boljim protivnikom o čemu govori i rezultat iz prvog poluvremena, kada je BSK vodio sa 2:1. Ali kako se u timu nalazilo nekolicina igrača, koji su još pre 1—2 godine prestali da igraju fudbal (Toša Pinćin i Boža Trećak), a nekolicina uopšte nije trenirala (Duško Glavaški i Voja Krstonošić) to im je vrlo brzo ponestalo snage i BSK je u drugom poluvremenu potpuno preuzeo igru i lako pobedio sa visokim rezultatom.

Gol za Jedinstvo dao je Boža Trećak, a najbolji igrač bio je Zlata Milovančev. Pored Milovančeva, istakli su se i bekovski par, tada još mladići, Bora Kovačev i Laza Lazić.

Timovi Jedinstva i BSK iz Beograda (BSK u prugastim dresovima) snimljeni 21. avgusta 1932. uoči utakmice u Novom Bečeju

Možda, za današnje prilike, izgleda preuveličano ovo gostovanje rezerve BSK. Međutim, tada su svi prvoligaški klubovi imali 11 standardnih prvotimaca koji su igrali na svakoj utakmici — izostanci su bili prava retkost, jer nije bilo povreda ni incidenata na utakmicama — što znači da je tu rezervu predstavljao vrlo kvalitetan igrački kadar.

Da bi se dobila prava vrednost toga tima treba napraviti poređenje sa današnjom Crvenom Zvezdom ili Partizanom, koji imaju pod ugovorom 20—25 igrača i od njih izdvojiti 11 koji su najbolji, a svi ostali su u rezervnom timu. Možda još dodati, da je taj rezervni tim BSK koji je gostovao u Novom Bečeju, te godine osvojio prvo mesto rezervnih timova u Beogradu. Da se radilo o kvalitetnim igračima ilustruje i jedna utakmica rezerve Jugoslavije, koja je zbog gostovanja prvog tima u Irskoj, igrala prvenstvenu utakmicu sa prvim timom BSK 2:2, a BSK je u tom prvenstvu osvojio prvo mesto.

Utakmicu je, za novobečejske prilike u to vreme, posmatralo izuzetno mnogo gledalaca 600—700. Pa ipak prihod od ulaznica nije mogao da pokrije rashode. Zbog toga je posle utakmice došlo do izvesne krize u klubu. Kriza je doduše više izazvana i smenom generacije igrača, jer je baš posle ove utakmice dobar deo starijih igrača napustilo fudbal, a mlađi još nisu dovoljno stasali.

Ono što tada niko nije posebno cenio, ni zapažao je, da je ta utakmica stvorila izvanredan interes za fudbal kod dečaka, a naročito kod đaka. Deca su jedno drugog nazivali imenima kako su se zvali pojedinci iz te ekipe BSK: Dole, Doka i slično, što je dokaz dubokog utiska ponesenog sa te utakmice.

Đaci — putnici koji su išli u starobečejsku gimnaziju osnivaju te 1932. godine dva dečja kluba: Vranjevački sport klub Zvezda i Đački sport klub Orao, Novi Bečej. Zvezdu su formirali uglavnom deca iz Vranjeva, a Orao su pored dece iz Novog Bečeja i nekoliko učenika rodom iz Vranjeva. Zvezda je ostala pod istim imenom sve do 1945. godine, do formiranja Slavije, dck je Orao već 1934. godine promenio ime u SK Banat Novi Bečej, i to više nije đački klub, već klub učenika (šegrta) u trgovini i zanatstvu.

Laza Lazić i Branko Rajić, obdrambeni igrači Jedinstva iz 1932. godine

Između ova dva kluba stvoreno je rivalstvo pa je za njihove međusobne susrete kod dece vladalo veliko interesovanje.

Ova na izgled beznačajna epizodica u razvoju novobečejskog fudbala doprinela je njegovoj popularizaciji kod dece, više nego što je to učinilo Jedinstvo svojim javnim nastupima, izuzimajući pri tome utakmicu sa BSK, koja se ne može ni sa čim do tada priređenim upoređivati, kao i činjenica da su ovi dečji klubovi ubrzo posle likvidacije Jedinstva 1945. godine, postali osnova novobečejskog fudbala.

Veselin Josimović - Sulja, popularni golman Jedinstva

Sulja je kao učenik Trgovačke akademije u Velikom Bečkereku postao prvi golman Jedinstva. Kažemo prvi, jer je dotle branio Arpad Hauzer, a postojala su još i dva mlađa Leo Tondola i Bence, što znači da se Sulja probio u prvi tim uz veliku konkurenciju, kakva nikad, sa izuzetkom 1943. i 1944. godine u noovbečejskom fudbalu za mesto golmana nije bila.

Njegova fizička konstitucija nije baš bila za to mesto u timu, ali je on ipak izrastao u vrlo solidnog golmana. Bio je niskog rasta, što ne krasi golmane, ali je zato bio vrlo dobar skakač i imao vrlo snažne ruke, pa je zahvaljujući tim osobinama spadao u red boljih igrača u timu.

Možda po samo svojim igračkim kvalitetima Sulja ne bi zasluživao da bude posebno istaknut. Ali je i takav, pored Laze Lazića, bio najomiljeniji fudbaler i to ne samo u Novom Bečeju, nego su ga znali i voleli i fudbalski simpatizeri iz susednih sela.

Bio je skoman, vrlo ćutljiv, pa čak pomalo i namćorast. Sušta suprotnost Lazi Laziću, pa se može postaviti pitanje kako su navijači Jedinstva, naročito deca, našli opravdanja za tu svoju ljubav prema Sulji. U dva potpuno suprotna karaktera deca su našla one kvalitete koji će zadovoljiti njihove, ne uvek blage, kriterije da bi im i jedan i drugi postali ljubimci. Koji su to, teško je odgovoriti, ali su bili voljeni od sve dece, pa je samim tim to bio potpuno objektivan sud. To su oni najtananiji osećaji čovečje psihe, kojima se svaki pojedinac rukovodi da bi nekog osetio sebi bliskim i dragim.

Kada je u pitanju Sulja, njegova neuobičajena velika skromnost je verovatno bila ta iz koje je proisticao, ali samo prividan namćorlulk, a to je u stvari bila stidljivost i neka vrsta nespretnosti u komuniciranju sa drugima.

Veselin je bio cenjen kao pošten čovek, a uz to su naročito cenjeni njegovi gimnastički kvaliteti. On je bio retko talentovan za gimnastičke vežbe na spravama i u parternoj gimnastici. Bez velikog treninga bio je jedan od najboljih vežbača u Severnom Banatu. Sa lakoćom je izvodio i najteže elemente na svakoj spravi. Zbog tih uspeha u gimnastici bio je omiljen u čitavom Severnom Banatu od Velikog Bečkereka pa do Kikinde. Njega su đaci putnici velikobeekerečkih srednjih škola smatrali svojim najistaknutijim sportskim predstavnikom.

Na utakmicama, kada nije bio mnogo zaposlen kao golman, na uporno traženje gledalaca, Sulja napravi po dva, tri salta u vazduhu, napred ili unazad, uz veliki pljesak i zadovoljstvo svih prisutnih. Možda baš otuda potiče i njegova popularnost kao golmana.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da je u Novom Bečeju 1948. godine bilo dvadeset prijavljenim berbera, koji su se morali pridržavati jedinstvenog cenovnika što im je država odredila?