Kvalitetne promene u novabečejskom fudbalu bile su neminovne, jer je strpljenju navijača došao kraj. Već u jesenjoj sezoni, takmičarske 1968/69. godine, tim je dobio sasvim drugi izgled. Vratio se Stepančev, zatim bivši igrač Jedinstva Felbab, koji je u međuvremenu igrao u Borcu iz Banja Luke, a nastupao je i za mladu reprezentaciju Bosne i Hercegovine, na turniru mladih u Vrbasu.

Pored postojećih igrača, sa ovakvim pojačanjima, s pravom se očekivao uspon ka višem rangu takmičenja. I obistinilo se. Jedinstvo se takmiči u Banatskoj zoni, ali sa promenljivom formom, kao što je timu bilo svojstveno, od najstarijih vremena novobečejskog fudbala.

Tabela banatske zone 1968/69. godine

Pored skromnog plasmana u prvenstvu, tim se kalio i formirao. Već u narednoj takmičarskoj 1969/70. godini, Jedinstvo ima ekipu vrednu poštovanja, što se potvrdilo i plasmanom na tabeli.

Tabela banatske zone 1969/70. godine

Za prolećni tok prvenstva 1970. usledilo je novo pojačanje. U Jedinstvo je prešao najbolji igrač Vojvodine iz Novog Miloševa Nikola Bilbija, snažan, požrtvovan, a iznad svega, raspolagao je vrlo solidnom fudbalskom veštinom. Odmah je postao nezamenjivi centarhalf i stub odbrane.

U proteklom prvenstvu Jedinstvo je najčešće nastupalo sa sledećim igračima: Laušin, Garčev, Bilbija, Đigurski, S. Đuričin, Lazić, R. Đuričin, Stepančev, Felbab, Santovac, Ivanić, Avramov, Budić, Sabovljev, Glavaški i Jovčić.

Prvenstvo 1970/71. očekivano je sa još više optimizma, jer je tim već prilično uigran, igrači se međusobno u igri vrlo dobro sporazumevaju, a uz sve to i jedno iskustvo, u višem rangu takmičenja, je sad već prisutno. Jedinstvo je vodilo na prvenstvenoj tablici sve do pred kraj prvenstva, ali u stopu praćeno Rusandom iz Melenaca i Radničkim iz Sutjeske. U pretposlednjoj utakmici Jedinstvo gubi od glavnog takmaca Rusande u Melencima sa 3:0, što Rusandi omogućava da se domogne prvog mesta. Na kraju Jedinstvo je zauzelo treće mesto iza Rusande iz Melenaca i Radničkog iz Sutjeske.

Tabela banatske zone 1970/71. godine

Za ovo takmičenje zaslužuje pažnju pojava jednog od igrača iz podmlatka Jedinstva Milivoja — Mike Perića, koji je ubrzo zauzeo stalno mesto u prvom timu, i dugo godina će biti oslonac tima i »konstruktor« igre ekipe. Nešto pre njega ušao je u prvi tim, takođe iz podmlatka, i Novica Glavaški.

Zahvaljujući odličnoj tehnici i velikom igračkom iskustvu ostalih igrača mladi, koji su došli iz podmlatka, se uspešno uklapaju u tim i postepeno prihvataju teret igre i postaju oslonac, za očekivanu smenu generacije, u ekipi Jedinstva.

U letnjoj pauzi, između dve prvenstvene sezone, Jedinstvo koristi za odigravanje prijateljskih utakmica. Tako je u leto 1971. godine gostovalo u Rumuniji, gde je pod vodstvom trenera Antuna Milera, smešteno u banji Munjasa, stotinak kilometara udaljena od Arada. U Rumuniji je odigralo dve utakmice i to prvu, sa Viktorijom iz gradića INE i pobedilo sa 1:0, a ta Viktorija je, tri dana ranije, igrala nerešeno 1:1 sa prvakom Rumunije UTA iz Arada. Drugu utakmicu Jedinstvo je, nakon dva dana, odigralo sa rumunskim drugoligašem CER — Arad i pobedilo sa 2:1.

Na ovom gostovanju Jedinstvo je nastupilo u sastavu: Stančić — Dujin, Šimon — Budić, Bilbija, Glavaški — Đuričin, Sabovljev, Jankov, Perić i Ivanić.

Naredna takmičarska 1971/72. godina, nije donela ništa posebno. Jedinstvo igra promenljivo, ali se ipak na kraju takmičenja našlo na šestom mestu u Banatskoj zoni.

Takmičenje u Banatskoj ligi održava se i 1972/73 bez nekih posebnih promena. Tim Jedinstva je bio solidan i za taj rang takmičenja predstavljao jednu od najboljih ekipa prvenstva.

Takmičarske 1973/74. godine dolazi do reorganizacije takmičenja i Banatska zona se deli na dve grupe severnu i južnu. To je značilo da će se Jedinstvo te godine naći u grupi popunjenoj klubovima iz dotadašnjeg nižeg ranga takmičenja.

U jesenjem delu Jedinstvo je zauzelo deveto mesto, ali na kraju prvenstva se ipak spustilo još za tri mesta i zauzelo dvanaesto mesto među šesnaest klubova, koliko je učestvovalo, u Zrenjaninskoj ligi.

I u narednoj takmičarskoj 1974/75. godini nastupaju Đuričiin — Bapa i Emil Stepančev, neuspesi u takmičenju su nešto smanjeni i Jedinstvo je na kraju takmičenja zauzelo treće mesto u Zrenjaninskoj ligi za 1974/75. godinu.

Mnogo su značili za novobečejski fudbal Emil Stepančev i Stevan Đuričin — Bapa. Oni su bili među najvećim fudbalerima što ih je Novi Bečej imao. Nisu oni, značili za ekipu, samo kao vrsni fudbaleri, nego dokle god su igrali, a igrali su prilično dugo, bez obzira na dvogodišnje odnosno trogodišnje odsustvovanje iz Jedinstva, oni su bili primer požrtvovanosti i podvrgavanja svih svojih kvaliteta interesima ekipe. Lično isticanje bilo je u drugom planu. Kod Stepančeva, je preterana želja, da učini što više svojim saigračima, prelazila čak i u manu. Bilo je prilika da se nađe u izvanrednoj prilici, pred protivničkim golom, i samo da gurne loptu u gol, on je i u takvoj situaciji gledao gde se nalazi neki od igrača Jedinstva da bi mu dodao, da onaj da gol. Nekad se desilo, da je to baš bio potpuni promašaj, jer onaj, kome je Emil dodao idealnu loptu, istu upropasti i situacija ode u nepovrat.

Oni su već sa svojim fudbalskim kvalitetima bili autoriteti za mlađe igrače, a to su još uvećavali svojim drugarskim i korektnim odnosom ne samo za vreme igre, nego i van fudbalskog igrališta.

Sve ima početak i kraj, pa tako dođe vreme, da su se ova dva asa zasitila fudbala i on im s vremena na vreme postajao teret. Osetili su oni, da je došlo vreme da se povuku, ne samo da bi ostali publici i svojim drugovima u najlepšem sećanju, već da bi ustupili mesto, ili blaže rečeno pružili šanse mlađima, kako bi se smena na vreme izvršila i sa što manje bola.