Svetli grobovi - na novobečejskom i vranjevačkom groblju

Ti grobovi,

Stari, novi,

Oni sjaju Svakom naraštaju,

- J. Jovanović-Zmaj

Nije moja ideja da zabeležim uspomene sa našeg, novobečejskog i vranjevačkog groblja. U Novom Bečeju je, početkom 1996. godine, usvojena ideja i pokrenuta akcija da se sačini popis grobova zaslužnih pokojnika na našim grobljima. Obratio mi se Branislav - Bata Kiselički, pitanjem koje grobove smatram da bi trebalo obuhvatiti tim popisom. Izdiktirao sam mu, preko telefona, imena onih koji su mi u tom momentu bili u mislima, s tim da ću mu poslati potpuniji spisak, što sam učinio. Realizacija te zamisli je međutim, prekinuta. Obratio sam se, posle nekoliko meseci, Bati u vezi sa popisom grobova, njegov odgovor je bio: -Izgleda da se odustalo od toga, jer niko ništa ne pokreće. Sličan odgovor sam čuo i od Pište Sekereša, početkom juna 1997.godine.

Znam, da ćete se dragi čitaoci zapitati zašto je bilo potrebno ovo objašnjenje? Moj odgovor je, da se ne bi smatralo da sam ,,ukrao“ tuđu ideju i da želim da se kitim „tuđim perjem“. Ne, ja ističem, da to nije moja ideja, ali je moja želja da je iskoristim, da se ne ostane na onom gde je prekinuto. Da ovim pisanjem podstaknem odgovorne da svoju zamisao realizuju. Da izdaju spomenicu u kojoj će obelodaniti spomenike onih koji su zaslužili da budu ovekovečeni, jer - kako pesnik kaže: ,,Ti grobovi nisu rake, već kolevke novih snaga.“

Ovde je istaknuto samo nekoliko grobova vrlih sugrađana, za koje smatram da treba da budu sačuvani od zaborava. To su oni kojih sam se setio. Deo njih je već doživeo zaborav, jer nemaju nikog bližnjeg u životu, ili im je rodbina daleko od Novog Bečeja. Iako su to, za života, bili najviđeniji građani, njihovi grobovi su zapušteni zarasli u korov. Ovde imam u vidu grobove porodica: Rohonci koja je mnogo doprinela unapređenju novobečejske privrede i čiji je jedan član bio dugogodišnji narodni poslanik u Ugarskom saboru za srez Novobečejski; zatim istaknutu porodicu intelektualaca Ištvanfi, čiji je spomenik srušen i odvaljen; slična sudbina je zadesila i grobnicu bogataške porodice Šoljmoš, ali na sreću nju je preuzela porodica i rodbina rano preminulog novobečejskog lekara Dr Bele Farkaša u kojoj je ovaj i sahranjen i grobnica se danas lepo održava. Elemer Šoljmoš je izgradio lepi dvorac na tiskom keju, koji je bio svojevrstan simbol Novog Bečeja, a srušen je pre desetak godina, da bi po nalogu naših urbanista ustupio mesto novom domu zdravlja.

Nije mali broj onih koji su zadužili Novi Bečej i Novobečejce, a da im se ne znaju grobovi kao na primer: Jovan Knežević osnivač prvog srpskog pozorišta, Mihajlo - Mija Vlaškalin pravnik i školski drug i prijatelj najviđenijih Srba u Ugarskoj, a koji je i prvi sahranjen na današnjem vranjevačkom groblju; tu su dalje bogati žitarski trgovci i kulturni pregaoci Dimitrije Papić i Živko Nedeljković i drugi. Bili su to najistaknutiji građani naša dva mesta i smatralo se da su svojim stvaralaštvom ostali sugrađanima nezaboravni, ali eto veo beztraga se nadvio nad njihovim grobovima, te ih je teško, ili čak nemoguće pronaći.

Pribojavam se, da ću ovim izborom, po ličnom sećanju i saznajnu, izazvati nezadovoljstvo, pa možda i gnev, onih koji smatraju da su njihovi bližnji pokojnici sa sličnim, pa možda i većim zaslugama, izostavljeni. Prihvatam svaki takav prigovor, ne iz prepredenog izbegavanja kritike (ko prizna, pola mu se prašta), već najiskrenije priznajem da je ovaj izbor rezultat ličnog sećanja, bez konsultovanja onih koji znaju više od mene, prikazan kao želja da podstaknem merodavne na oživotvorenje njihove tako plemenite ideje. S druge strane, s obzirom i na karakter knjige, ograničio sam se na svega desetak svetlih pokojnika.

Svi će grobovi, na nesreću, pre ili kasnije, pasti u zaborav, jer će im bližnji izumreti, pa je utoliko potrebnije sprečiti da ih zaborav svojim neumitnim zagrljajem pokrije.

Naisigurniji način da se to spreči je izdavanje jedne lepe kniige SPOMENICE, u kojoj bi se pored nadgrobmh spomenika, našle i fotografije sa kraćim biografijama vrlih pokojnika. Ona mora biti rezultat savesnog rada pri izboru tih svetlih pokojnika. Komisija, koja bi bila određena da izvrši taj izbor mora konsultovati pored intelektualaca, i obične starije sugrađane koji dosta pamte. Zatim, da izvrši sistematizaciju pokojnika po zanimanjima za života: prosvetni radnici, lekari, sveštenici, advokati, zemljoradnici, zanatlije po vrsti zananta, trgovci društveno zabavne aktivnosti-sportisti, pozorisni i muzički pregaoci itd. i na osnovu ovako izvršene klasifikacije iz svake ove grupe izabrati one za koje se smatra da ne bi trebalo da budu zaboravljeni. Posle takvog izbora izvršiti upoređenja između odabaranih po profesijama, da li su korišćeni, jednaki kriteriji itd. Pri ovom izboru moraju se imati u vidu i podaci iz knjiga, arhiva i muzeja.

Takva knjiga (spomenica) ne bi bila manje vredna od bilo koje do sada izdate knjige o Novom Bečeju. To bi bila svojevrsna istorija. Kao što je Karolj Andre svojom knjigom “Pozdrav iz Novog Bečeja“ starim razglednicama sačuvao od zaborava lepote Novog Bečeja, tako bi se ovakvom spomen knjigom - sačuvali od zaborava zaslužni pregaoci Novog Bečeja i Vranjeva. Oni su to zaslužili, jer su svojom preduzimljivošću i delima stvorili lepote, ili bar osnovu za te lepote, u kojima danas živimo.

Neko je lepo rekao - Mrtvi ne znaju šta je od njihovog dela i imena ostalo, ali to ne oslobađa žive, obaveze, da sačuvaju ta njihova dela i imena, bar neka od njih.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da je stari Vatrogasni Dom i vatrogasni  toranj visok petnaestak metara, srušen 1967. godine da bi se na njegovom mestu izgradio Narodni univerzitet?