Kultura i zabava

Inteligencija je u životu srpskog naroda za poslednjih 250 godina odigrala onu ulogu, koju je kod drugih naroda učinilo plemstvo. Znala je evropske jezike zatim latinski i nemački pa je mogla da prati sve kulturne pokrete Evrope i da u skladu naprednih ideja Zapada, usmerava i život Srba. Iako je ekonomski bila mnogo slabija od plemstva susednih naroda, srpska inteligencija je većim delom primala na svoja nejaka pleća veliki teret - službe narodu. Nedostajuća materijalna sredstva nadoknađivala je velikom snagom duha i jakom ljubavlju prema svm narodu.

Mileta Jakšić, sveštenik u Srpskoj Crnji i pesnik o toj našoj inteligenciji piše:

„Gotovost i spremnost naše inteligencije da posluži narodu nije bila u sva vremena ista; kao talasi, čas viši, čas kraći, s vremena na vreme, javljali su se jači naraštaji s novim programima, te bi stvarali nove pokrete, čiji niz zapravo i čini istoriju, recimo Omladine u Vojvodini. Dok bi se jači naraštaj trošio u službi narodu, u redovima omladine bi obično nastajao zastoj, rastrojstsvo, nesposobnost za službu, kao neko odmaranje pred pojavu novog talasa."

Vranjevčani su prilično rano shvatili da su prošla vremena kada se govorilo „Bolje šest vranaca u karuce, nego šest škola u glavi" , pa svoju decu upućuju na školovanje, kada se u malo kojem selu pomišljalo na ozbiljnije poduhvate u školskom obrazovanju. Ta deca, vranjevačkih seljaka, vrlo brzo su u novoj sredini postala nosioci narodne misli i prosvete. Bili su najbliži saradnici istaknutim Srbima u kulturnoj i političkoj misiji. Našli su se uz Svetozara Miletića, Đuru Daničića, Jovana Jovanovića-Zmaja i druge.

Mija Vlaškalin je školske 1844/45 godine đak prve godine liceja u Bratislavi, zajedno sa Svetozarem Miletićem. I sledeće školske godine u drugom razredu zajedno su u istom razredu. Te prve godine predsednik Đačke družine je Lazar Jovanović iz Novog Sada, student druge filozofije, tajnik je Svetozar Miletić, knjižničar Mladen Madarević sin Joce Mađarevića učitelja iz Vranjeva, a zapisničar Mija Vlaškalin, sin bogate udovice Sofije Vlaškalin iz Vranjeva.

Na prvoj sednici Đačke družine, koja je održana 21 septembra 1845. godine za predsednika je izabran Miletić, a za knjižničara Mija Vlaškalin. U drugom semestru, u proleće 1846. rektor Liceja Bolman zabranio je održavanje javnih sednica Srpske Đačke družine. Tada se njih desetorica, među kojima su Miletić i Mija Vlaškalin, zavere da sednice održavaju tajno. Te godine je Mija pokonio Đačkoj knjižnici 12 knjiga medu kojima je bila i Rusaljka - ruske narodne pesme.

Miletić, februara 1847. godine upućuje proglas srpskoj omladini da se okupi oko Slavjanke, književnog almanaha koji je pokrenuo. Za štampanje ove knjige Omladina je među sobom sakupila 100 forinti. Mija Vlaškalin je sam uplatio 50 forinti (u to vreme je on bio na studijama u Prešovu) i tako omogućio da se knjiga štampa. Ukupni troškovi štampanja iznosili   su   150 forinti. Među priložnicima bilo je 28 omlajdinaca iz Pešte, 21 iz Požuna i 5 iz Prešova. Znači, 53 omladinca su priložili 100, a sam Mija 50 forinti za izdavanje Slavjanke.

Proglas koji je Miletić uputio omladini za okupljanje oko Slavjanke, policija je našla kod Mije Vlaškalina u Prešovu, pa je na osnovu tog proglasa bečki Ratni savet otvorio istragu protiv Miletića. To govori da se Mija Vlaškalin i u Prešovu isticao svojom aktivnošću, kad je policija pretraživala njegov stan i tamo našla dokaze za pokretanje istrage protiv Miletića. Vlaškalin je kao i Miletić i brojni srpski omladinci toga vremena bio oduševljen idejama Ljudevita Štura o panslavizmu. U njegvoj kući, kao i u domu Vladimira Glavaša iz Vranjeva, čuvan je sa posebnom pažnjom portret ovog znamenitog Slovaka.

Mladen Mađarević iz Vranjeva bio je školski drug 1842/43.godine, u prvoj godini studija, sa Đurom Daničićem. Spadao je u najistaknutije članove Đačke družine u Požunu. Prihvatio je kao i Daničić, medu prvima, još 1843/44. godine Vukov pravopis i na zapisnicima sa sednica Đačke družine potpisivao se tim pravopisom.

Mladen je postao beležnik u Vranjevu čiji potpis, kao opštinskog beležnika, nalazimo na zapisnicima sa sednica Opštine od 1860. godine.

On je, kao što smo već istakli, sin vranjevačkog učitelja Joce Mađarevića. U Letopisu pravoslavne crkve u Vranjevu prota Miloš Vlaškalin navodi da je 1811. godine prvi „veliki učitelj" Joca Madžarov, da bi ga kasnije, prilikom smrti 1838. godine nazvao Joca Mađarević. Nosio je naziv „velikog učitelja" , jer se „malom školom" zvala „bukvarica" , a „Velika škola" bila je „Psaltirica" tj. III i IV razred. Kako je Joca bio učitelj u velikoj školi, on je od Vranjevčana nazivan „Velikim učiteljem".

Nisu samo intelektualci Novog Bečeja i Vranjeva bili nosioci kulturno-prosvetnog pokreta među Srbima, već su se u tome isticali i trgovci, o čijoj ulozi se daje posebno poglavlje u ovoj knjizi.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da su se prve novobečejske novine pojavile 1906. godine. List se zvao Törökbecse a štampane su u štampariji Gige Jovanovića i izlazile su kao nedeljnik?