Bogatstvo ravničarskih polja i livada

Kad god razmišljam o Novom Bečeju i Vranjevu, ja prosto vidim lepote skromnih, ali meni tako dragih, kuća i ulica i naša blagorodna polja i livade. Te livade i pašnjaci nadahnjuju me željom za stvaranjem. Na njima najčešće vidim, u mislima naravno, ergele konja, ili krdo krava, a u daljini obrise salaša na Bereku, onako kako su izgledali u danima moje mladosti. Uživam u tom razmišljanju i divim se tim lepotama.

Treba znati, da su Novi Bečej i Vranjevo u ono vreme (vreme moje mladosti 30-40-tih godina ovog veka) imali 3-4.000 konja, isto toliko, možda još i više, krava i volova, 7-8.000 ovaca, na hiljade svinja, a pticama i njihovoj raznovrsnosti ni onda, a ni danas, nisam u stanju ni da pretpostavim broj.

Ravničarska polja su lepa i bez ergele konja, krda goveda, stada ovaca i jata barskih ptica, ali sa njima ona dobijaju nešto što se više ne može doživeti, niti dočarati, a što se može videti još samo na filmovima snimljenim na velikim prostotranstvima Amerike i Afrike.

U vreme, kada prestanu poljski radovi - druga polovina maja, pa do kraja juna na pašnjacima u ergelama se nađe preko hiljadu konja u Vranjevu, a nešto manje i na pašnjacima Novog Bečeja. Od maja do oktobra je na hiljadu krava na takozvanoj paši na noćište (gde ostaju i danju i noću), a ništa ih manje nije ni na obližnjim utrinama gde se krave muzare ujutro isteruju na pašu, a predveče se vraćaju kući na mužu i noćište. Seoski kravari ujutro, nešto pre 6 sati javljaju se duvanjem u rog, da bi domaćice isterale krave na ulicu i da ih oni oteraju na obližnje utrine na ispašu. Oni to čine uvek u određeno vreme, da bi domaćice pre toga pomuzle krave i obavile još neke poslove i tek onda izvode krave na ulicu da bi ih kravar oterao na pašu.

Kao dete od 5 godina zavideo sam kravaru što ima rog i što duvanjem u njega ovaj daje tako jak i lep zvuk. U vezi sa ovim, ispričaću jednu epizodicu iz moga rano-ranilačkog života, iz tog doba uzrasta. Još od najranijeg detinjstva bio sam ranoranilac. Budio sam se čim zora zarudi i čujem majku da je ustala i počela da obavlja svoje svakodnevne poslove po kući. Majka nije bila oduševljena tom mojom osobinom, jer sam je, ne retko, ometao u njenim velikim jutarnjim obavezama. U ljutnji, imala je običaj da kaže: - „Sad raniš, a kad bude trebalo, onda ćeš čmavati!" Ali ostao sam u tom pogledu, kakav sam bio od najranijeg detinjstva.

U vezi sa mojim ranilaštvom izneću pometnju koju sam izazvao kod domaćica - vlasnica krava muzara, u našem kraju.

Istakao sam da kravar duva u rog tačno u određeno vreme oko 6 sati da bi domaćice isterale krave na ulicu. Ja sam, jednog jutra, kao dete od 5 godina, uzeo tuljac, dok je majka obavljala svoje poslove, izašao na ulicu i seo na stepenište „velikih vrata" kuće moga strica, koja je bila na uglu, i počeo da duvam u tuljac. Moram prethodno objasniti šta je tuljac. Tuljac je gvozdeno ležište u točkovima zaprežnih kola u vidu čelične cevi kroz koju prolazi osovina od kola. Ova cev je dužine oko 30 sm. Ne znam od koga sam čuo, ili sam to sam primetio da se duvanjem u tuljac dobija isti zvuk kao kad kravar duva u rog.

Ja sam još pre 5 sati počeo sa duvanjem u tuljac. Duvao sam na isti način kao kravar samo istrajnije.

Čuvši taj zvuk sve domaćice su, sa puno ljutnje na kravara što je tako poranio, počele da izvode svoje krave na ulicu nepomužene, samo da im ne bi ostale ceo dan u štali, ako kravar ode bez njihovih krava. Žene psuju ulicom kravara, a krave, nenaviknute da su puštene na ulicu sa punim vimenom, unezvereno su lutale, jer se kravar ne pojavljuje da ih otera na pašu.

Ne obazirući se na psovke razljućenih domaćica, što je kravar tako uranio, ja sam istrajno duvao u tuljac, dok jedna od njih pogleda odakle dolazi zvuk roga i u svom čudu-imala je šta i da vidi. Ja, onako mali, sav se napeo, od duvanja ne prestajem, a krave bez kravara lutaju ulicom. Jedna od tako „nakostrešenih" žena pođe prema meni psujući mi i majku i oca, a ja nesvestan šta sam učinio, vidim da ću dobiti batine pobegnem kući i sakrijem se u dvorištu iza slame. One uđoše u naše dvorište i počeše da viču na moju majku. - „Zorka otac te tvoj, što si ga pustila da nas sve poremeti u poslu!"

Majka se pravda da nije ni videla da sam izašao na ulicu, a posebno da nije znala za ta svojstva tuljca.

Nastala je prava muka što kravar neće doći bar za čitav sat, a krave je bilo nemoguće vratiti u dvorišta, jer na to nisu naviknute, pre nego što dođu sa paše.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da je tridesetih godina XX veka postojalo kupalište na Tisi sa dva bazena i dvadesetak kabina a nalazilo se malo nizvodno od bivše skele?