Novobečejska pijaca

Pijace su se održavale sredom, petkom i nedeljom, kao što je to i danas, samo se današnja pijaca po svemu razlikuje od one iz vremena na koje se podsećamo. Pijačni dani su predstavljali posebnu živost ne samo na pijaci nego i po radnjama i na ulici. Na ulicama vri od naroda i gužve, od zaprežnih vozila. Ti dani su se umnogome razlikovali od drugih dana, a naročito sreda i petak. Još do svanuća stižu kola i pešaci iz okolnih sela, a i železnica oseti veći promet u tim danima, jer nije mali broj onih koji su koristili njene usluge da bi se prebacili do Novog Bečeja, na njihovu pijacu.

Sećam se, iz Kumana stotine pešaka, sa kantama na obranici ili vezanim kokoškama, patkama pa i ćurkama preko ramena, žure da stignu i da zauzmu što bolje mesto na pijaci; da što pre prodaju robu i da se što brže vrate svojim kućama gde ih čekaju drugi poslovi.

Naročito je živo bilo u proleće dok poljski radovi još ne angažuju siro­tinju kao nadničare, pa u nedostatku novca prodaju živinu, jaja i sve ono što će im omogućiti da dočekaju žetvu, berbu kukuruza i drugih plodova zem­ljoradnje. Imućniji isteruju stoku: krave, svinje iznose telad i prasiće, žito, ku­kuruz i drugo što će im omogućiti da plate dospeli "Štajer" (porez) i odenu svoje ukućane. Razni su motivi da se pijačnog dana dođe u Novi Bečej.

U julu i avgustu, za vreme žetve, vozidbe i vršidbe drumovi opuste pa se tih meseci ne razlikuju pijačni od običnih dana. To se ponavlja i za vreme berbe kukuruza, ali zato prvi slobodni pijačni dani posle tih radova postaju još življi, još duže se čeka na rampama za plaćanje kaldrmarine, ulice su zakrčenije a radnje prepune.

Pijaca se protezala po današnjem trgu Oslobođenja, ulici Revolucije, sve do prvih zgrada pored same dolme. To je nekoliko puta veći prostor od onog koji zauzima današnja pijaca, ali još u većoj nesrazmeri je bio broj prodavača, a verovatno i kupaca, jer kada ne bi bilo kupaca ne bi bilo podsticaja da se i sledeći put dođe sa robom na pijacu. Pijaca je bila podeljena na stočnu i žitnu, koja se nalazila u ulici Revolucije od Radničkog doma pa do prvih zgrada pored dolme. Od Ugla Radničkog doma, od ulice Revolucije prema dolmi nalazila se riblja pijaca, a čitav trg Oslobođenja služio je za onu pravu pijacu, živine, voća, povrća, mesa i svih drugih zemljoradničkih proizvoda.

Prisutnost tolikog naroda koristile su i novobečejske zantlije da iznesu i ponude svoju robu. Tu su bih opančari sa svojim tezgama, papučari i obućari, sarači, užari, sitari i krojači sa gotovim odelima, tu su licideri i me­sari sa svojim pokrivenim tezgama. Bilo je tu svega pa čak i stareža kako smo mi to zvali (stari alat, delovi alata i mašina, katanaca, brava i dr.).

Osim tezgi koje su imale pobrojane zanatlije, i čija se roba nalazila na tezgama ili čivilucima, sva ostala roba na pijaci prodavala se na zemlji. Na turskoj kaldrmi prostre se stara vreća, ili cirada a često i novine, pa se na to stavi roba: povrće, razno semenje, jabuke i svo drugo voće izuzev grožđa i šljive koje se drži u korpama, a vrlo retko u gajbicama. U to vreme samo voće i grožđe sa imanja Rohonci (danas Biserno ostrvo) iznošeno je na pijacu u gajbama, specijalno izrađenim, sa upadljivim napisom G. Rohonci. Od povrća seljaci su paradajz iznosili u korpama, jer se on u stvari na korpe i prodavao.

Pijaca je ipak bila dobro organizovana. Znalo se gde je kojim proizvodi­ma mesto. Pored samog trotoara do hotela "Vojvodina" bio je red sa živinom i to od ugla gde je danas Radnički dom pa do kraja Zadružnog doma gde se iz­lazi na dolmu. Nije to bio samo jedan red nego baš kao i ulica i sa jedne i druge strane, a u mesecima kad su pijace po pravilu bogate, i po tri reda. Pored živine, prema sredini ulice, pružali su se redovi voća i povrća, semena, jaja, sir, puter, mileram i mleko, i svega drugog što poljoprivredno domaćin­stvo može da proizvede za pijacu. Uz sam trotoar, na strani gde je danas resto­ran "Jadran", bile su tezge novobečejskih mesara. Pored 4-5 mesarskih radnji koje su bile u centru grada, za vreme pijace, pojavi se još isto toliko tezgi sa mesom. To su mesari koji imaju odgovarajuća uverenja o majstorskom ispitu iz mesarskog zanata, ali nemaju radnje nego se sa svojim proizvodima pojavl­juju samo na pijačnim tezgama. Deo bliže samog trgu, gde je bio i spomenik, ispunjen je zanatskim tezgama. Tu je bilo 2 liciderske, dve saračke, dve užarske, 4-5 opančarskih i isto toliko papudžijskih i obućarskih tezgi. Narav­no tu je bio i novobečejski krojač za pijace i vašare (konfekcioner) Maksa Josimović sa svojim proizvodima.

Mnogo naroda je bilo na pijaci, gužva traje otprilike do 9 časova. Tu su, da ih ne zaboravimo, i pekari koji sa svojim velikim korpama koje nose preko desne ruke onako iskrivljeni od tereta punih korpi sa kiflama, perecima i drugim pekarskim proizvodima. Oni se probijaju kroz tu gužvu nudeći svoje proizvode. Pored prodavača i kupaca tu su i svi novobečejski Romi, koji još nisu stekli radne navike pa svoje vreme provode u tim pijačnim gužvama, očekujući da ostatak neprodate robe ili dobiju besplatno ili kupe po najminimalnijoj ceni. Od ugla, gde je današnji radnički dom, pa u polukrug do kraja doma na samom keju protezala se riblja pijaca. Na njoj je bilo ribe raznih vrsta - od soma, kečige, šarana, smuđa do crvenperke i čikova.

Pijace su bile izuzetni dani za trgovce kolonijalne robe, jer pored Novobečejaca i Vranjevčana tu su Kumančani, Beodrani, Karlovčani, Melenčani, Tarašani i Torđani, tu su i biroši sa spahijskih imanja koji dolaze sa Bisernog ostrva, Borđoša, Prečke i Sokolca da pijačnim danima pazare za potrebe svojih domaćinstava. Nisu samo trgovine kolonijalnom robom pune kupaca, nego je to slučaj i sa trgovinama tekstilnim proizvodima, gvoždarama, mesarnicama i zanatlije osete razliku između pijačnog i običnog dana u nedelji.

Konkurencija na pijaci bila je velika, pa su cene, sasvim razumljivo pod uticajem velike konkurencije, bile vrlo pristupačne. Sećam se cena nekih proizvoda koje su važile u punoj sezoni: paprika za punjenje 1 din. za kilogram, paradajz na malo 0,50 din., a na korpu 0,25, do 0,30 din. za kilogram, jaja, 10 komada za 2,5 din., grožđe 1,5-2 dinara, a bostan se nije prodavao na kilogram već od komada. Toliko je bio jevtin da su pri završetku pijaca ne retko obične seljačke i zanatlijske porodice uzimale skoro čitava kola za 15-20 di­nara. Posle pijaca, neprodata paprika se bacala, u Tisu.

Novi Bečej je u to vreme možda bio jedan od najjevtinijih gradova za život. To je sasvim razumljivo jer on nije bio industrijski grad sa velikim brojem radnika konzumenata poljoprivrednih proizvoda, već je tu živeo uglavnom građanski stalež iz redova činovnika, trgovaca i zanatlija a najveći deo zeml­joradnika koji su svoje potrebe zadovoljavali sopstvenom proizvodnjom. Pa ipak je proizvodnja voća i povrća u samom Novom Bečeju bila izuzetno veli­ka. Ta proizvodnja, s obzirom da nije mogla da nađe plasman samo na novobečejskoj pijaci, nalazila je prođu u Velikom Bečkereku (Zrenjaninu), Velikoj Kikindi, okolnim selima, a voće sa imanja Rohonci u Novom Sadu. Teškoće u plasmanu nisu uticale na smanjenje proizvodnje nego su u to vreme kao nešto normalno i zakonito doprinosili produktivnijoj i jevtinijoj proiz­vodnji. Povrtlari su nastojali da sa obrađenog zemljišta skinu godinšnje po dva roda i tako svoje proizvode činili dostupnim za najveću potrošnju i za one sa manjim prihodima.

Tako je pijaca svima šansa. Jednom rečju, pijaca u Novom Bečeju činila je sredu i petak, pa donekle i nedelju nesvakidašnjim danima. Često se u restoranu hotela "Royal" znao naći, u ono vreme vrlo popularni, tamburaš i pevač "Vrana" iz Srbobrana. Nije on bio samo u Novom Bečeju omiljen nego u čitavom tom delu Bačke, a Novi Bečej je bio samo dodatak njego­voj popularnosti. U Bačkoj su tada postojala trojica čuvenih tamburaša i pevača: Trnda iz Sombora, čija slava je prelazila okvire Sombora i Zapadne Bačke, Mimika iz Mola i "Vrana" iz Srbobrana. To je bio period njihove najveće slave,  a možda i kraj do tada „besnog života“ bačkih i vranjevačkih bogataša -  zemljoradnika.

Podržite sajt

Ukoliko želite, donacijom, da pomognete razvoj sajta.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.