Ravničar

Dok krstarim besno njegovim nepreglednim prostranstvima,

pojim mu letine ili mu sušim i pljuvačku u ustima

kišama koje mu šaljem preobilno ili sušama koje peku zemlju,

koje mu tatoši moji dogone kao oblake teške od vodenog mleka,

ili mu vazduh adognaju kad sunce zapeoe da samo sunce žeže,

ili mu gradobitne oblake nanesu po mojoj besnoj zapovedi,

te mu utuče tuča ledena do glinene zemlje ispod crnice

sve što mu je ruka mama odnegovala od roda i od žita —

dokle on, paor, čovek ravnice, tiji, uzdržani zemljodelac,

đika iz njive kao isklijalo žito mlečikama žitorodnim.

gaca odma od rođenja u opancima grdnim sedmomiljnim

među lejama tanani vratova nežni rasada kupusa,

odrvenjenom rapavom ispucanom ručetinom tvrdom

meko prebira pod naizgled neosetljivim prstima

puhar sa šljive, mašak sa dunja, ogrtač sa bresaka,

dok mu oštne bodljikave čekinjaste brčetine

skrivaju tople usne suve, žedne ljubavi i milovanja.

Tu je on u nevidljivoj za oči, ali znanoj srcu i duši

magli i omami ravničarskog daha zemlje i plodova,

pusti beskrajni poljana puni neizrecive lepote.

To je vidljivo i znano samo za onoga ko ravnicu vole,

ko je razume ko čovek čoveka ili voćka voćku,

ko ravničara po majci poznaje i ljubi brez računa,

ko uspe da ga providi kao da je sozdan ne od mesa i krvi,

nego od tanani ledeni klica zimski koje vise pošivača,

koje se lome i krše krto tako lako kao da ji je pogled slomio

i zvone, kao sitne tajne tamburice kad popadadu na staze;

i on je odrastao — kao i klica, — pod trskom krova i pošivačem,

sklonjen od vetra severca i od košave lude zahuktale,

te se topi njegova duša od samog pogleda sunca i zvezda,

a koža mu puca pod sunčevom nemilosrdnom pomamom kao u zveri;

zaplače kao sočnica pod svakom tvrdom reči neukom,

a tvrde reči, kao teški krupni šljunak, izvaljuju se iz njega,

on je kao stena koja se izmrvila od vododerina niz planinu;

i kako on zaplače na prvi udar uvrede ili prezira

kao oko prepuno blagodeti i nežnosti i tišine

koje jedva čeka da se prepuni do poslednje kapi da kane!

A kada na kuću njegovu — Banat udare vojske ljutog neduga,

namršten nož vadi iz obojka ili pištolj iza gredice,

mač pradedovski krivi iz rečni taloga ispira i seče njime

sve što se maču njegovom ukloniti ne može kad bes ga udavi.

O, kako ga volim što me štuje, a ne boji me se, već me čika —

da još bešnji budem prema njegovim manama i vrlinama,

da još blaži budem prema njegovoj nepokori i molitvi blagoj,

da mu još više dam i oduzmem, da bude čovek i ništa,

kad zmaj mu nad glavom s fijukom skine krov nad glavom,

ili kada ga potopi Tisom ili sušom ili plodom prebilnim.

On se viđa sa mnom u svojim pričama i snovima maglovitim,

biska mi od ljubavi krljušti od stepski ptičica,

ili mašta o tome kako će mi sve glave zmajske

sas jednim jedinim udarom poganog potajnog noža odrubiti —

kako će mi sas jednom jedinom suzom svojom prebogatom milosti

sve plameme jezike sas šest palacala ognjenih pogasiti.

I kad je obesni bogatun sa široki sokaka varoški

iza zamamdaljeni kapija i ajnforta truli varoši bogatstva,

ili je u do grla zakopčanom gospodinu posađenom oholo

iza otrcani stolova kancelarijski gradski magistrata,

ili u salonrokovima gardski senatora i fiškala —

drhtava mu grud uzavri na prvu toplu reč ili samo pogled,

ili bukne plamenom usirene krvi iz srca kao buktinja smole

na najmanji znak uvrede ili poniženja stare časti

bila pod cilinderom kraljevskog javnog notaroša ugarskog,

ili sakrivena pod toplom vunom seoskog grudnjaka

i pod suknom paorskog sirotinjskog jankela u fronclama.

Podržite...

Sakupljanje kulturno-istorijske građe Novog Bečeja smatramo izuzetno važnim i velikim poslom. Za nove naraštaje... sa novom tehnologijom... da vide prošlost... drugačije će ostati zaboravljena.

Dobru...

Ako posedujete neki materijal ili saznanja za koja smatrate da bi dopunila sajt, priključite nam se... Možete komentarisati članke ili nam slati materijale, fotografije... koje ćemo rado objaviti.

Ideju...

Oni imućniji Novobečejci koji mogu i žele materijalno da pomognu razvoj sajta, da budu dobrotvori (kako se nekada to radilo) mogu nas kontaktirati i dati svoj doprinos ideji koja nam je zajednička.