Porodica Bajer

Doselila se krajem XIX veka u Bočar, iz banatskog dela Rumunije. To je bila šestočlana porodica: otac Alajoš, njegova supruga, dve kćeri i sin i stara majka. Od supruginog miraza kuplјeno je oko 800 k.j. zemlјe i lepo uređen kaštel (dvorac) sa 17 soba i pomoćnim prostorijama. Imanje je kuplјeno od porodice Hertelendi oko 1890. godine. Celokupnom imanju je pripadao i veliki salaš kod krsta (Bajer salaš), udalјen oko dva kilometra od sela na putu za Padej. Imanje je raspolagalo obradivom površinom od 1.383 k. j., od čega je 783 k.j. bila oranica, a 600 k.j. pašnjaci. Alajoš Bajer je raspolagao zapregom od 12 volovskih i šest konjskih četvoroprega. Ova porodica se bavila ratarstvom i stočarstvom. Sejali su pšenicu sorte bankuti i tagoda, a prodavali je i kao semensku robu. Za ishranu stoke sejali su kukuruz, ječam i ovas. Nјive su obrađivali konjskom zapregom i đubrili stajnjakom. Duboko oranje je vršeno iznajmlјenim parnim plugom. U stočnom fondu, su imali ergelu polukrvnih konja rase nonius (16 rasplodnih kobila), krave rase simental (18 krava i bikova poreklom iz Babolne), 60 grla mađarskih dugorogih krava. Držali su tovne svinje rase mangulica (50 nerastova) i rasplodni fond za potrebe cele opštine. Bajer je posedovao i značajan broj ovaca, od toga 400 rasplodnih. Vunu je prodavao na aukciji u Pešti. Pre 1930. godine kuplјen je jedan traktor.

Supruga Alajoša Bajera je bila uzorna domaćica, i sa izuzetnom pažnjom vodila domaćinstvo. Zapisano je da je posedovala veliko jato razne živine (ističe se jato gusaka). Bajerov sin, inžinjer, bavio se gajenjem mente i kamilice. Za sušenje ovih lekovitih bilјaka imali su sopstvenu sušaru.

Stalno zaposleni u kaštelu bili su: kuvarica, sobarica i paradni kočijaš. Retko šta su kupovali, uglavnom su sve sami proizvodili: mleko, meso, povrće i voće. U velikom podrumu držali su sopstveno kvalitetno vino. Dve žene su im redovno održavale vrlo lep park u kome je bilo raznovrsnog zimzelenog i listopadnog drveća, raznog ukrasnog šiblјa i cvetnih leja. Imali su otvoreni bazen i tenisko igralište, i sopstveni vodovod koji je iz vodnog tornja prirodnim pritiskom odvodio vodu u kaštel. Pumpu su pokretali dolapom. Za obilazak imanja, a ponekad i za odlazak u Kikindu, koristili su fijakere kojih je bilo tri. U štali je bilo 2 para konja koji su uprezani u fijaker, i jedan konj koji je okretao dolap.

Članovi porodice Bajer su se malo družili sa meštanima. Družili su se sa dr Kopašem, porodicom Čik, katoličkim sveštenikom i u posete im je dolazila gospođa Paulina Matić. Dolazili su im gosti iz Mađarske, kćeri, zetovi i unuci i rodbina iz Rumunije.

Stalni radnici - sluge stanovali su sa svojim porodicama na salašu. U zgradi za stanovanje bila je zajednička kuhinja za četiri porodice iz koje se ulazilo u sobe. U dvorištu je bila peć za pečenje hleba. Po zajedničkom dogovoru žene su pekle hleb na smenu. Na salašu je bio arteski bunar iz koga je neprekidno tekla voda.

Bajer je platu radnicima davao u dva dela. Jedan deo u novcu, a drugi u namirnicama. Za velike praznike - Uskrs i Božić - dobijali su i poklone. Deca sa salaša su peške odlazila u selo u školu.

Dan-dva pre oslobođenja Bočara porodica Bajer je fijakerom otišla za Mađarsku. Poneli su samo lični prtlјag.

Tags:

O gradu