Tip naselјa i kuća

Bočar je nastao i izgrađivao se na kontaktu lesne terase i aluvijalne ravni Tise, tj. na nižem lesnom platou, uz samu aluvijalnu ravan. Na mestu gde Bočar leži aluvijalna ravan je široka, a niži lesni plato zalazi malim rtovima u ravan. Apsolutna visina aluvijalne ravni je od 76 do 80 m. Ona opkolјava naselјe sa severa, zapada i juga. Apsolutna visina lesne terase je 80-85 m. Najveću apsolutnu visinu ima humka na kojoj se nalazi srpska pravoslavna crkva, dok najveću nadmorsku visinu ima Ulica vojvode Stepe. Najveća depresija nalazi se u krajnjem zapadnom delu ulice Žarka Zrenjanina (1,5 m). Ovakav položaj, pored prirodno-geografskih, uslovlјen je i privredno-saobraćajnim razlozima.

Dakle, stanovnici Bočara su mogli da koriste dve različite fitogenetske celine: nižu i vlažnu aluvijalnu ravan i višu i suvlјu lesnu terasu, što je uticalo pozitivno na razvoj zemlјoradnje i stočarstva od najranijih vremena.

Bočar je zbijeno panonsko naselјe, banatskog tipa. Ulice se seku pod pravim uglom. Širina ulica je 20-30 m. Kuće su ušorene i izgrađene jedna pored druge. Između kuća su dvorišta i ograđeni vrtovi, a prema ulici je zid ili drvena ograda. Svojim položajem naselјe se može podeliti u dva dela: manji, severni deo, čije se ulice pružaju pravcem istok-zapad i jugozapadni, veći deo, s pravcem ulica severozapad- jugoistok. Ušorenost naselјa nije najpravilnija, odnosno nema potpuno pravilnu plansku osnovu. Ovo se može objasniti manje čvrstim propisima koji su postojali i primenjivani u vreme vekovne izgradnje i dogradnje naselјa. Inače, to je karakteristika za ceo Banat, pa otuda i postojanje banatskog tipa naselјa. Bočar poseduje 28 stambenih blokova različitih veličina. Dužina naselјa dostiže razdalјinu od 1000 m, a širina do 800 m. Najšira je Glavna ulica (30 m).

U središtu naselјa nalaze se crkve, škola, ambulanta, mesna zajednica i mesna kancelarija, pošta, pijaca, lovački dom, sportski tereni za fudbal i male sportove, narodna biblioteka i čitaonica, omladinski dom, prodavnice, bioskopska i pozorišna sala i dr. U centru Bočara dominantan je objekat koji se zove Novi kaštel iz 1903. godine, koji je izgradila porodica barona Bajića, na temelјu gde je bio kaštel grofa Hertelendija (1820) i Plemićki dvorac izgrađen 1850. godine. Ove zgrade su prilično zapuštene i njihovom restauracijom i revitalizacijom naselјe bi mnogo dobilo. U užem centru su: Srpska pravoslavna crkva, izgrađena 1814. i Rimokatolička crkva izgrađena 1842. godine.

Kuće u Bočaru se mogu podeliti na panonski i moderan tip. Najveći broj kuća su stare kuće, panonskog tipa, koje se međusobno razlikuju. Veće, stilski oblikovanih fasada, su u užem centru. Najstarije kuće su građene od zemlјe, nabijanjem, ili od čerpića, dok su novije kuće, ovog tipa, građene od cigle. U prošlosti, bile su pokrivene trskom, šindrom i slamom. Danas se kuće pokrivaju crepom različitih vrsta ili drugim savremenim materijalima.

Zavisno od položaja, kuće, mogu biti: „na lakat", „uz put" i „na brazdu". „Na lakat" su sve one kuće, koje izlaze na dve ulice i zahvataju ugao između njih. „Uz put" građene kuće su celom dužinom paralelne s ulicom. „Na brazdu" su stare kuće, nekad građene od naboja, a sada se grade isklјučivo od cigle. One se dužinom pružaju u dvorište, a širinom su okrenute prema ulici. Kuće „na lakat" u dvorištu imaju isti sadržaj kao i kuće „uz put" i „na brazdu".

Kuće “na brazdu” imaju izgled prvih planski građenih kuća iz perioda početka XVIII veka. One se, obično, sastoje od dve sobe („prednje" i „zadnje"). U sredini je kuhinja („kujna") u koju se ulazi iz hodnika (gonka), u čijem zadnjem delu je ostava ili komora (špajz) sa lestvama (merdevinama ili lotrama) za penjanje na tavan. Nekad su vrata bila od drveta, a prozori mali i prilično uski. Sve ove kuće nekad su imale obične peći, koje su zagrevane kukuruzovinom, ogrizinama i slamom. Obično je loženo iz hodnika ili iz kuhinje. Peći su obavezno imale gornji deo u obliku presečene kupe („šicu") i uži slobodan prostor između jednog zida u prostoriji i peći (zapećak), u kojem su obično sedela, igrala se, a nekad i spavala deca. Oko te velike četvrtaste peći bila je drvena klupa, napravlјena od daske, pod pravim uglom. Pod je zemlјani, povremeno je premazivan rastoplјenom glinom, krečom ili sušenim goveđim stajnjakom, rastoplјenim u vodi.

Kuće „uz put" građene su obično od kvalitetnijeg građevinskog materijala (puna cigla, blokovi i sl.) i mlađe su od prethodnih. Kod ovih kuća duža strana je okrenuta ulici, najčešće sa dve, tri ili više soba, i trokrilnim prozorima. Kapija je pored ili na sredini kuće. Prostorije, okrenute u dvorište, koriste se za kuhinju, kupatilo, ostavu i sl.

U produžetku ova tri tipa kuće nalaze se u dvorištu; štala, svinjci, čardak ili kukuruzana (kotarka), šupa za polјoprivredne mašine, kokošinjci, polјski (klozet), sadevena kukuruzovina I slama, kao i, tokom zime, kamare sena, pleve itd. U dnu dvorinšta je mesto za odlaganje stajskog đubriva.

Danas je u Bočaru stari izgled kuća potisnut, osim nekoliko primera koji služe kao spomenici prošlosti. Kuće su, najčešće: rekonstruisane i modernizovane. Prednji deo je odvojen od ekonomskog dela. betoniran ili popločan, ozelenjen i pretvoren u vrt sa cvećem. Premazivanje poda glinom, proste peći, zapećci, loženje slame i kukuruzovine i dr. su prošlost, tj. samo sećanje najstarijih stanovnika Bočara kako je nekad bilo.

Moderan tip kuće se gradi od početka sedamdesetih godina XX veka. Danas je u Bočaru ovakvih kuća skoro jedna trećina. To su najčešće prizemne ili kuće na sprat građene po projektima arhitekata i uz poštovanje zahteva modernog građevinarstva.

Pojedini delovi Bočara još iz prošlosti imaju različite nazive. Poreklo i korene ovih naziva teško je utvrditi. Najstariji deo naselјa Bočar naziva se Tratina. Nazivi ostalih delova naselјa su: Podbara, Vašarište, Peskara, Jamurine i Dudara.

Tags:

O gradu