Pedološke karakteristike

Zemlјište, kao podloga za rast i razvoj bilјaka, predstavlјa osnovu za razvoj polјoprivrede i šumarstva i život lјudi. Ono je posredno važno i za sav živi svet u rekama, jezerima i morima. Zemlјište je prirodna tvorevina nastala pod uticajem većeg broja pedogenetskih faktora, čoveka i faktora vremena.

Na stvaranje zemlјišta u Panonskoj niziji apsolutan i kompleksan uticaj imala je klima, odnosno neposredno organski svet. Černozem je stvoren na lesu, a formiran je u borealnom suvom toplom periodu, kada je postojala bujna stepska vegetacija.

Geološki sastav je najvažniji činilac u stvaranju zemlјišta. Na prostoru Vojvodine, a to znači i u bočarskom području krucijalnu ulogu imale su kvartarne tvorevine i sasvim malu ulogu tercijarne tvorevine. Osnovne kvartarne tvorevine, kao što smo videli, čine les, pretaloženi les, pesak i recentni mulј iz doba holocena, a tvorevine tercijara čine različit šlјunak i pesak, gline, lapori i sl.

Les je sedimentna stena koju karakteriše velika količina kreča, i dobar mehanički sastav (pesak, prah i glina). Relјef je od manjeg značaja za pedogenezu.

Voda je bitan pedogenetski faktor. Ona ima presudnu ulogu u procesu stvaranja zemlјišta. Površinski tokovi: Tise, Moriša, Zlatice, Galacke i dr. reka imali su veliki značaj u genezi zemlјišta, menjajući tokom holocena svoje pravce oticanja, što je uslovlјavalo česte poplave, iza kojih su ostale mnogobrojne mrtvaje, bare i močvare.

Bočarski atar karakteriše više tipova zemlјišta, i to: (1) černozem, (2) livadska crpica karbonatna, (3) ritska crnica, (4) ritska smonica i (5) solončak i solonjec.

(1) Černozem je najplodnije i najkvalitetnije zemlјište bočarskog atara. On pokriva 33% atara Bočara, i pripada černozemu lesnih terasa. Boja mu je izrazito mrkocrna. Ima bolјi sastav od černozema na lesnim platoima. Černozem ima dobra vodo-vazdušna svojstva. Količine humusa u oraničnom sloju su od 3 do 5%.

Černozem karbonatni i bezkarbonatni se prostire na 745 ha ili 15% od površine atara na potezu Vodoplav i Livade koje se nalaze istočno i severoistočno od Bočara. Dalјe prema istoku na površini od 200 ha ili 4% prostire se peskoviti černozem i černozem i livadska crnica na površini od 705 ha ili 14%.

(2) Livadska crnica karbonatna se prostire u jugozapadnom delu atara na 340 ha ili 7% od ukupne površine atara. Deblјina humusnog horizonta iznosi 65-70 cm. Boja je crnosmeđa, a zbog hemijskih specifičnosti povremeno se javlјaju sivkaste nijanse, a struktura je sitno-zrnasta i grudvičasta. Vodovazdušna svojstva su dobra. Livadska crnica je bogata humusom, ima ga najčešće 4-5%, i u tom pogledu premašuje čak vrednosti černozema.

(3) Ritska crnica stvorena je usled čestog prevlaživanja zemlјišta, čime su stvoreni dobri uslovi za razvoj hidrofitne vegetacije koja se, posle izumiranja, razlagala i mešala sa mineralnim delom zemlјišta, stvarajući pri tome humusni sloj. Po mehaničkom sastavu, ritske crnice su pretežno teška glinovita zemlјišta. Snabdevenost humusom je različita i kreće se od 2 do 6,5%. Dobro su snabdevene lako pristupačnim kalijumom. U umereno vlažiim godinama, ova zemlјišta pružaju dobre uslove za visoke prinose šećerne repe, kukuruza, suncokreta i lucerke.

(4) Ritska smonica dolazi u red hidromorfnih zemlјišta. Nastala je prevlaživanjem zemlјišta podzemnih i površinskih voda. Ona je često prošarana flekama solonjeca i solončeka. S obzirom da ova zemlјišta spadaju u teške gline njihove proizvodne vrednosti su skromne.

Ritske crnice i smonice u bočarskom ataru se javlјaju u dva varijeteta. Teška ritska crnica i smonica sa površinom od 1.361 ha ili 27% je najzastuplјeniji tip zemlјišta u ataru Bočara. Prostire se u zapadnom delu atara na potesima: Beloprečka, Kruškovača, Siget i Širine. Ritske crnice i smonice su okružene prethodnim zemlјištem, tačnije, nalaze se zapadno od Estera na površini od 575 ha, ili 12%.

(5) Solončak i solonjec se prostire jugozapadno i zapadno od Bočara, na potesu Lanište, na površini od 1.070 ha, ili 21%. Ova zemlјišta su hidrogena tvorevina. Analiza slatina pokazuju prilično težak glinovit ali homogen, mehanički sastav duž njihovih profila. Solonjeci su, za polјoprivredu, zemlјišta veoma niske plodnosti i niskih prinosa, ograničeno iskorišćena za izgradnju ribnjaka, senokose.

Tags:

O gradu