Uvod

Prihvatiti se istraživanja o svom zavičaju i pisati o tome prilično je teško jer čovek oseća pritisak moralne odgovornosti. Ipak, angažovanje na izučavanju bilo koga aspekta života, u zavičaju, reflektuje veliku sreću, pošto savremena istraživanja (istorijska, sociološka, geografska, ekonomska, antropogeografska i sl.) daju kvalitetne odgovore na mnoga pitanja, koja su bila nedovolјno sagledana, „maglovito i jednostrano osvetlјena” ali bez odgovora.

U ovoj monografiji se piše o seobama, o jednoj od najvećih, koja je vršena unutar iste države, ali planski, organizovano i na dobrovolјnoj osnovi, a sve s jednim cilјem: da se život lјudi i njihova egzistencija učine dostupnim stradalnicima, koji su svoj opstanak kroz vekove uvek krvlјu polivali. Seoba je realizovana uz izuzetne pripreme, u to vreme, kako bi se naselјenici što lakše i bezbolnije adaptirali u novoj sredini. Ta seoba se dogodila u Bosanskoj Krajini, nakon završetka Drugog svetskog rata, poznata kao agrarna reforma i kolonizacija. Namera autora je da, pored uporedne analize „nove sredine” i „starog zavičaja”, sa svim njihovim kvalifikativima, te evociranja tih događaja i njihovog idejnog, humanog i materijalnog milјea, kaže nešto više o dometima kolonizacije, ne zanemarujući objektivne i subjektivne teškoće koje su je pratile.

Motiv za pisanje ove knjige je višeslojan. Ove, 2006. godine, navršava se šezdeset godina od naselјavanja Krajišnika iz tadašnjeg Bosanko-krupskog sreza u pitomo banatsko selo Bočar. To se mora obeležiti! Već četvrto pokolјenje Krajišnika sa Grmeča, Ćorkovače, sa Une,... rađa se u Bočaru, kao autohtoni Banaćani. Drugi motiv je odavanje priznanja starincima u Bočaru, koji su na najbolјi način prihvatili naselјenike i sa njima počeli graditi zajedničku budućnost, međusobno se prožimajući u životu i običajima, stvarajući bolјi život.

Monografija je pisana naučno-popularno tako da je razumlјiva širokom krugu čitalaca. Ona omogućava da se čitaoci detalјnije upoznaju sa karakteristikama svoje sredine i sredine naselјenika, što koristi širenju opšte kulture stanovnika, ali i shvatanju značaja međusobnog prihvatanja i uvažavanja.

Ova knjiga obuhvata šest obimnih poglavlјa, i to: Seobe naroda i naselјavalјe Vojvodine; Banatsko selo Bočar, nova sredina; Bosansko-krupsko područje u sredlјem Pounјu, stari zavičaj; Uslovi, okolnosti i osnove kolonizacije; Kolonizacija Bočara i Narodni život i neki običaji. Delimičan pogled na sadržaj poglavlјa ukazuje na stepen naučne znatiželјe autora koji pokušava da prezentuje zainteresovanima, s istom naučnom ozbilјnošću (dokumentarnošću), fizičko-geografske, društveno-geografske, istorijske, sociološke, kulturološke (etnografske osobenosti) i dr. rezultate proučavanja.

U realizaciji teme, ove naučne monografije, interdisciplinarni pristup je bio temelј istraživanja, u kome su korišćeni vrlo heterogeni pisani izvori i usmena tradicija.

Završavajući ovaj Uvod želim da izrazim svoju zahvalnost na stručnoj i moralnoj pomoći Milanu Đuriću, Draganu Rodiću i Dragoju - Raji Kujoviću. Dugujem zahvalnost na podršci i korisnim sugestijama dr Lazaru Laziću, redovnom profesoru na PMF, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo u Novom Sadu, dr. Mladenu Kumoviću, muzejskom savetniku, Muzeja Vojvodine u Novom Sadu i dr. Ljubiši Despotoviću, vanrednom profesoru na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kao recenzentima knjige, čije su mi sugestije bile dragocene za konačno oblikovanje sadržaja ove publikacije. Zahvalјujem se na sugestijama, dr. Dušanu Jariću, redovnom profesoru PMF, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo u Novom Sadu i Draganu Pećancu, uredniku u Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva u Beogradu. Takođe, zahvalјujem se Žemberi Robertu, dizajneru iz Novog Sada. Posebnu zahvalnost dugujem gđi Jasminki - Jaci Lovre, gđi Divni Letajev i gđi Cvijeti Šmit koje su se direktno angažovale u završnom pripremanju teksta, i Borisu Stuparu, koji je pripremio dokumentarnu građu ove knjige (fotografije, dokumenta, karte i sl.). Uz izraze zahvalnosti svima koji su na bilo koji način pomogli da ova knjiga bude napisana i objavlјena, ističem da je za sve eventualne propuste odgovoran isklјučivo autor.

Izuzetnu zahvalnost dugujem svojoj porodici, supruzi, snajama, dragoj unučadi i sinovima, za veliko strplјenje i razumevanje za moj rad.

 

Novi Sad, 8. marta 2016. godine

Tags: