Život penzionera

Moja radna aktivnost se nije završila odlaskom u penziju. Nastavljam sa radom, možda sa istim intenzitetom, ali na sasvim drugim područjima stvaralaštva.

Prestao sam da se bavim privrednim problemima i ekonomijom. Podvukao sam crtu na tu vrstu delatnosti i nastavio sa slikarstvom, kome sam posvetio sve svoje radne sposobnosti.

Uz slikanje sam počeo da pišem svoja sećanja na Novi Bečej i Vranjevo iz perioda mog dečaštva i momaštva. Kasnije sam počeo da istražujem istorijska dokumenta i prikupljam podatke o prošlosti Novog Bečeja i Vranjeva. Do sada sam napisao 5 knjiga i to: dve knjige mojih sećanja, zatim Istoriju Novog Bečeja i Vranjeva, Istoriju fudbala u Novom Bečeju i Uloga Novobečejaca u razvoju srpskog pozorišta, sve u svemu preko 1.000 štampanih stranica.

Naslikap sam 6-700 slika u ulju i akvarelu. Na tim slikama su pejsaži, mrtva priroda, portreti, a preko stotinak su vedute (delovi) Novog Bečeja i Vranjeva. Od veduta sam šezdesetak komada poklonio Opštini Novi Bečej i dvema osnovnim školama u Novom Bečeju i Vranjevu.

Posle penzionisanja sam samo još jednom učestvovao u raspravi o privrednim problemima i to u vezi sa investicionim poduhvatima Opštine Novi Bečej. Sastanak o toj temi organizovao je Ing. Stevan Neatnica 1983. godine u prostorijama „Servo Mihalja“ u Beograda. Pored ing. Neatnice prisustvovali su ing. Žarko Vrbaški, profesor iz Novog Sada, ing. Miroslav Trbić iz Beograda i ekonomisti: Zoran Nikolin, Stojan Tašin i ja – svi iz Beograda, a svi smo poreklom iz Novog Bečeja.

Svi prisutni, a naročito mi iz Beograda, su se trudili da predlažu saradnju novobečejske industrije sa beogradskom, tražeći pri tome i rešenje za plasman oko 40. molijardi dinara koliko su iznosili investicioni fondovi Novog Bečeja. Ja sam prema svim tim predlozima bio prilično rezervisan i u svojoj diskusiji izneo:

Sreća je što Novi bečej ima skromne investicione fondove, jer bi bio veći problem u šta ih plasirati nego biti bez njih. Moj predlog je bio da svu orjentaciju zasnuju na unapređenju ratarstva – na navodnjavanju. Što se industrije tiče predlažem da se odmah prestane sa daljim troškovima oko izgradnje Fabrike za proizvodnju i preradu masnih kiselina. Prvo što Jugoslavija neće najmanje još za 10 godina imati sredstva za takvu fabriku, a posle 10. godina danas projektovana i započeta izgradnja će zastareti, jer se radi o vrlo propulzivnoj hemijskoj industriji. Pogotovo se na nju ne može računati, jer je njena proizvodnja zasnovana na uvoznim sirovinama-kokosu. Odmah direktora i osoblje te fabrike, kao osoblje investicione grupe, koji sada sede i nemaju šta da rade, zaposliti na drugim mestima u Novom Bečeju, a sve ostalo konzervirati ako se to isplati ili rasturiti i prodati u delovima. Izneo sam vrlo tmurnu perspektivu industrije i da u izboru programa najviše mora učiniti sam rukovodeći kadar odnose fabrike. Ako nije dorastao menjati ga i ne očekivati rešenja i predloge sa strane.

Sa mojom diskusijom prisutni nisu bili oduševljeni i ocenili su je kao pesimističkom, a posebno se samnom ne slažu Stojan Tašin i ing. Žarko Vrbaški. Na nesreću ne samo Novog Bečeja, već i Jugoslavije život je pokazao da sam bio u pravu i dosta realan, jer život je od tog vremena bio još crnji od moje prognoze.

Eto, to je moj radni vek i životni put koji sam prevalio. Prikazao sam ga uprošćeno i koliko sam umeo da budem kratak to sam nastojao. Želeo sam da mom pokolenju ostavim da vide kroz kakve sam sve peripetije prolazio i ono što je najvažnije da se na mom iskustvu pouče i da ne budu mnogo otvoreni i naivni.

 

U Beogradu 30. septembra 1991. godine.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je prema odluci Karlovačkog mira razrušeno utvrđenje na Tisi kod Novog Bečeja 1701. godine, a ostaci temelja su minirani 1911. godine?