Žitopromet – Pančevo

Posle ubeđivanja prihvatio sam se položaja direktora Žitoprometa. Zahtevao sam, pre nego što ću preuzeti dužnost, da pregledam bilans i polugodišnji obračun preduzeća. Ustanovio sam da postoji velika takozvana nelikvidna aktiva. Vrednost zaliha brašna po cenama koje se nikad više ne mogu postići jer je dobar deo toga brašna takvog kvaliteta da dolazi u obzir samo za stočnu ishranu.

Ja sam napravio obračun i došao do gubitka preduzeća od nekoliko desetina miliona. Otišao sam u Srez i saopštio potpredsedniku Blažeku, da ne želim da se prihvatim položaja direktora Žitoprometa, jer sve do te godine zaposleni su delili viškove, a čim sam ja došao treba da primaju umanjene plate. Ne želim da vadim, za drugog, golim rukama „kestenje iz vatre“. Naravno da je on takav moj stav osudio, ali ja sam ostao dosledan i napustio preduzeće.

Moram ispričati nekoliko epizodica iz tog kratkog direktorovanja u Žitoprometu (mislim mesec dana).

Kad je došla prva subota od mog direktorovanja, pred završetak radnog vremena, dolazi kod mene šofer putničkog automobila i obrati mi se: - Druže direktore u koliko sati da dođem sutra? Ja iznenađen, jer je sutra nedelja, pa pomislim da sam smetnuo sa uma nekakvu obavezu pa ga zapitam: - A šta imamo sutra, kad treba da dođeš po mene?! – On odgovori da je mislio da privatno idem negde, jer je to bio običaj mog prethodnika. Odgovorio sam mu: - Niko u Žitoprometu neće moći da koristi automobil u privatne svrhe polazeći od mene. Ti si slobodan nedeljom kao i svi drugi u našem kolektivu.

Zbog takvog mog stava prema državnim automobilima, a Žitopromet je imao tri, jedne nedelje stojim na autobuskoj stanici sa mlađim sinom i čekam autobus za Beograd. Priđe mi direktor pančevačke bolnice dr Bora Drndarski i iznenađeno mi reče: - Pa, dobro druže Mečkiću zar i vi, pored tri automobila Žitoprometa, idete autobusom za Beograd!? – Moj odgovor je bio: - To nisu moji automobili!

Sledeće subote dođe kod mene vozač kamiona i zamoli me da mu dozvolim da sutra, u nedelju, uzme kamion i preveze sebi neka drva iz Ivanova. Ja mu odgovorim da ne može niko da koristi vozila u privatne svrhe. Ukoliko bi dozvolio njemu, onda to ima pravo i svako drugi da traži. On, razočarano mi kaže: - Mi smo do vašeg dolaska to uvek imali! – Ostao sam dosledan, ali sam posle njegovog odlaska razmišljao o svom postupku.

Zaključio sam da su radnici ranije, imali da dele viškove plata, a sad prvi mesec da im se plata umanji za 10%, a ja, uz to, principijelan pa sprovodim novi režim i želim da šofera lišim privilegije koju je do sada uživao. Pozovem tog šofera pa mu ispričam sve to i kažem mu: - Uzmi kamion i prevezi svoja drva. Ali ne zato što ti na to imaš pravo, i da ću odstupiti od svog principa, već ne želim da to sprovodim sada kad prvi put primate umanjene plate i ja se baš sada našao da isterujem svoje principe i to na kome na radniku – šoferu. – Ovo sam izneo da bih dokazao da čovek mora da odstupa od svojih načela, ako ga uslovi na to prisile, ili da pri sprovođenju istih vodi računa o svim okolnostima. Ovaj moj postupak sa šoferom je brzo odjeknuo u kolektivu Žitoprometa da sam ja pošten i pravedan čovek.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je naše mesto bilo jedno od ređih naseljenih mesta, u sadašnjoj Vojvodini, koje je već 1802. godine imalo svoju apoteku?