Sofija - Sonja Marinković (1916–1941)

Sonja Marinković je jedna od najinspirativnijih ličnosti Narodnooslobodilačke borbe u Vojvodini. Rođena je 3. aprila 1916. u Striježevici kod Požege. Majka joj je bila učiteljica a otac sveštenik. Posle smrti njene majke, seli se u Surduk, sremsko selo nedaleko od Stare Pazove, gde se upisuje u osnovnu školu. Nakon toga prelazi u Sombor, gde započinje nižu gimnaziju. Završila je novosadsku Državnu žensku realnu gimnaziju i nakon toga otišla na studije u Zemun. Tamo je diplomirala na Poljoprivredno – Šumarskom fakultetu. Sonja je bila slabašne građe, a imala je i problema sa nogom, tako da je bila delimično hroma, to za nju nije predstavljalo problem. Bila je živog duha i nije prihvatala poraz. Ušla je u mnoge studentske organizacije, bila je član rukovodstva studenata na svom fakultetu i potpredsednica ženskih domova Zemuna. Učestvovala je na Međunarodnom kongresu za mir u Parizu 1937. kao predstavnik omladine Vojvodine. Bila je veoma omiljena među studentima Vojvodine, čak je zabeleženo da su joj više puta klicali prilikom javnih nastupa.

Levičarske ideje zainteresovale su je preko knjiga. Godine 1935. ulazi u SKOJ, a 1936. u KPJ. Kao agronom, zaposlila se u poljoprivrednoj organizaciji Novog Sada. Organizuje aktivnosti SKOJ-a, prikuplja pomoć za borce Internacionalnih brigada u Španiji, kao i za političke zatvorenike u Kraljevini Jugoslaviji. Njene aktivnosti vlast je pomno pratila, bila je dva puta hapšena, prvi put u Beogradu 1939. a zatim i u Novom Sadu 1940. Izašla je iz zatvora pred sam početak aprilskog rata. Kako bi izbegla dalji progon, prešla je u Petrovgrad kod sestre Vide. Tokom maja bila je u Zagrebu na savetovanju CK KPJ. Kako bi podržala i ubrzala formiranje odreda i sprovođenje akcija, Sonja polazi na specijalni zadatak u Beograd. Kao dobro poznata buntovnica, bila je prepoznata od strane agenata policije. Uhapšena je u Pančevu 14. jula, posle čega je dovedena u Petrovgrad na isleđivanje. Teško je mučena, ali nije progovorila. Streljana je 31. jula na starom groblju na Bagljašu. Odbila je da okrene leđa streljačkom vodu i zahtevala od svojih dželata da joj pucaju u grudi. Sonja Marinković svojim delom postala je ideja vodilja za mnoge ustanike iz Banata i iz čitave bivše Jugoslavije. Spaljivanje njenih posmrtnih ostataka dve godine posle njene smrti bio je pokušaj da se ta ideja priguši, ali se ona, nasuprot tome, samo rasplamsala. Njen otac se odmah posle njene smrti priključio Narodnooslobodilačkoj borbi, a za Sonjinim idealima krenuo je i veliki broj Banaćana, željnih borbe. Sonja Marinković proglašena je za narodnog heroja 25. oktobra 1943. Po njoj ime nosi 48 škola u Vojvodini.